Sav taj džez

Eh Stano, Stano, nije prošlo ni dve nedelje, a od sporazuma od 27. februara 2023. nije ostalo ni poslovično „s“. Čitalac se seća, Peter Stano je glasnogovornik EU, inače Slovak. A sporazum su tobože usmeno prihvatili Kurti i Vučić. Tema sporazuma – takozvana normalizacija odnosa između Kosova i Srbije. Mislim, blago Stanu, Lajčáku, Borellu, Hillu… kome god, ko veruje da Vučić ovakav kakav je može bilo šta da učini normalnim, a pogotovo odnose Srbije s Kosovom: to ovde svako zna, Vučić je svoju karijeru izgradio tako što je stvari činio nenormalnim, a ne normalnim – rušio je jednu za drugom više-manje pristojne države (obe su se zvale Jugoslavija, pre nego što potonja nije postala državna zajednica), kako bi konačno i (apsolutno) zavladao nepristojnom Srbijom.

Može Stano do sutra da ponavlja da ne želi da komentariše šta Kurti i Vučić pričaju na Kosovu, odnosno u Srbiji. Zapravo, ono što smo sinoć čuli od Vučića ne mora ni da komentariše, može mirno i u tišini da pocepa sporazum od 27. februara i baci ga u đubre. Pa sledeći put kad se vide, neka opet uhvate i drže Vučića za reč. Ne verujem da je čitalac imao strpljenja da gleda to sinoć, ali verovatno je, kao i ja, pročitao: Vučić je rekao da je plan od 27. februara loš, da Srbija nikada neće priznati Kosovo, ni na jedan način (tu misli na ono notorno de facto), ali da će se zato na svaki način boriti protiv prijema Kosova u UN. Pošto je to rekao, objasnio je i da su okolnosti takve (zaista, kakve su?) da Srbija mora ostati u pregovorima.

Tako on vidi svoj pristanak na sporazum – kao ostanak u pregovorima. Naravno, čitalac bi sad pitao Vučića što je pristao da se sporazum objavi i da se o njemu, kao okviru, više ne razgovara. To bi mogli da ga pitaju i Stano, Lajčák, Borell, Hill… ko god je Vučićev pristanak na sporazum kao okvir pregovora shvatio ka prihvatanje sporazuma. Dok oni udaraju u poslovični klin – prihvatio je, prihvatio je; Vučić im vraća u (pokvarenu) ploču – pristao sam na okvir, da bismo i dalje pregovarali (u nedogled). Ako Stanu, Lajčáku, Borellu, Hillu… kome god, nije jasno šta to zapravo znači, Vučić im jasno poručuje: ja na sporazum pristajem kao na okvir, ali ne prihvatam stavove iz sporazuma, na primer, to da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju. Ko ima uši, neka čuje. (Stano?)

Vučić laže, mogli bi da kažu Stano, Lajčák, Borell, Hill… ko god mu je poverovao u Briselu. Dakle, Vučić laže u Beogradu, misli na izbore, to na šta je pristao ovde nije popularno, i sad traži način da nekako preživi do novih izbora i dobije ih. Čudno je to, znaš da je neko lažov, ali veruješ da baš tebe neće da slaže. Možda je Vučić lagao u Briselu, a govori šta misli u Beogradu. A najverovatnije je da laže i u Briselu i u Beogradu. Njega se ne sme držati za reč. Mada, i kada potpiše, to njega ni na šta ne obavezuje. Ne znam za Borella i Hilla (mada, Hill je gledao Trumpa izbliza), ali Lajčák i Stano doživeli su i preživeli Mečiara (bivšeg predsednika vlade Slovačke u dva navrata, ogrezlog u tranzicioni kriminal, a i u onaj banalni). I sa tim iskustvom, oni pregovaraju s Vučićem i kažu – evo, obećao je, dao nam je reč.

Da li Stano, Lajčák, Borell, Hill… ko god, znaju koliko je potrebno da se radi u Srbiji, da bi Srbija bila spremna na dogovor s Kosovom? Dakle, da se radi sve suprotno od onoga što je Vučić radio pre 27. februara 2023, a pogotovo posle tog ponedeljka. Nijedna njegova izjava u protekle dve nedelje nije išla naruku nikakvom dogovoru s Kosovom. Njegovi mediji i dalje održavaju ratni žar spram kosovskih Albanaca i potpiriće ga očas, ako dobiju takav nalog. Sve što gledamo u protekle dve nedelje samo je nastavak puta u rat, ili u zamrznuti sukob, ako je čitaocu tako draže, a ne izgradnja mira. Jeste, mogao je 27. februar 2023. biti dan za istoriju, ali samo da je u Brisel tada otputovao neko drugi, umesto Vučića. S ovakvim Vučićem, nemoguće su istorijske prekretnice (nabolje), on Srbiju iz sve snage drži u prošlosti (koja nikako da prođe).

Naš (pijačni) prepredenjak dosetio se kako da nadmudri pregovarače iz EU (i SAD). Dajte vi nama ZSO (jeste, zajednicu srpskih opština), pa ćemo videti za sporazum. Naravno, ZSO stoji u sporazumu. Kada prihvatiš sporazum, dobiješ i ZSO. Ali, kaže on, dajte vi ZSO prvo, pa onda sporazum. Dok nema ZSO, za njega je sporazum samo okvir za pregovore, a on može da pregovara zauvek. Drugim rečima, on im kaže sporazum za mene ne postoji. Dok oni slave – prihvatio je sporazum. Tako to izgleda, barem kada se gleda iz Srbije. Kako izgleda iz Brisela, to bi oni trebalo da kažu. Recimo, ako se pokaže da ih je Vučić izigrao, šta su posledice, ako ih uopšte ima, i ako je cela ova stvar oko sporazuma uopšte ozbiljna? I da li su posledice već formulisane i predočene, barem Vučiću? Ako jesu, zašto i nama ne kažu o čemu je reč?

Za sada, sa zamrznutim sukobom kao priželjkivanom budućnošću, ostajemo (smrznuti) u prošlosti. To je Vučićeva sve vreme politika, i smešna je srpska desnica (tobože opoziciona) kada mu u tome ide naruku, a sve kao suprotstavljajući mu se. Da kažemo i to, jedini pristojni komentar na 27. februar 2023. iz redova opozicije stigao je od Đilasa. Može čitalac da se mršti, da negoduje, ali to je tako. Ako se hoće biti opozicija u Srbiji, onda se mora stati iza sporazuma. Da bi jednog dana, a taj dan će (valjda) doći, imao ko da otputuje u Brisel i konačno se dogovori, umesto Vučića.

Peščanik.net, 10.03.2023.