Septembar bi mogao biti presudan mesec za sudbinu evra.
Početkom septembra Trojka (ECB, MMF i Evropska komisija) odlazi u Atinu kako bi proverila sprovođenje programa štednje. Od njihove ocene zavisi da li će Grčka dobiti sledeću tranšu iz drugog paketa pomoći u visini od 31,5 milijardi evra. Bez ove pomoći Grčka će ostati bez novca, što bi za posledicu imalo i njen verovatni izlazak iz evrozone. Izjave predstavnika Trojke i grčke vlade nakon sastanka u avgustu delovale su optimistično. Nakon letnje pauze grčka vlada mora sprovesti dodatne rezove, koji bi trebalo najteže da pogode državne službenike od kojih bi 40.000 trebalo da dobije otkaz. Prošla vlada planirala je ukidanje 30.000 radnih mesta. Tokom prošle godine Atina se oprostila od samo 6.500 službenika.
Trenutno je nezaposlenost u Grčkoj na rekordnom nivou, 23% ljudi je bez posla, a nezaposlenost među mladima je čak 55%, najviša u evrozoni. Vlada bi tešku ekonomsku krizu mogla iskoristiti kao argument kako bi od Trojke dobila više vremena za sprovođenje programa štednje. Dogovor sa Trojkom kao jednu od opcija predviđa i nove pregovore.
Šestog septembra sastaje se savet Evropske centralne banke, koja je već dala jasne nagoveštaje da je spremna da ponovo kupuje državne obveznice, što bi trebalo da ublaži pritisak finansijskih tržišta na zemlje u krizi. Šef ECB-a Mario Dragi još uvek nije precizirao nikakav termin, ali je najavio da će detalje u vezi sa ovim objaviti sledeće sedmice. ECB još uvek nije otkrila svoje planove, ali je Dragi naveo jasan uslov za intervenciju: ECB će reagovati tek kada zemlje kojima je potrebna pomoć, dakle Španija i Italija, podnesu zvaničan zahtev za pomoć EFSF-u i time se obavežu na sprovođenje reformi.
Moglo bi se desiti da će savet ECB-a ipak sačekati dva važna datuma. Prvi je 11. septembar kada bi Evropska komisija trebalo da predstavi prvi nacrt za budući evropski bankarski nadzor, u vezi sa čim su šefovi država i vlada na evro samitu tokom juna postigli dogovor.
Drugi je 12. septembar, kada se očekuje odluka Ustavnog suda Nemačke u vezi sa ocenom ustavnosti evropskog stabilizacionog mehanizma i Fiskalnog pakta. ESM bi trebalo da raspolaže sa 500 milijardi evra, od čega bi nemački udeo iznosio 190 milijardi. Sud mora da oceni da li je preuzimanje rizika ovim garancijama u skladu sa budžetskim pravom parlamenta. Ukoliko sud zaključi da se radi o povredi ustava, ovakva odluka bi dovela u pitanje celokupnu anti-kriznu strategiju. Armin von Bogdandy, direktor na Maks Plank institutu za međunarodno javno pravo u Hajdelbergu formuliše moguće posledice na još drastičniji način: „Ukoliko sud ubije ESM, sledećeg dana je i evro gotov.“
Istog dana i Holandija bira novi parlament. Prošlu manjinsku vladu Marka Rutea srušio je Gert Vilders, kada je pokušala da usvoji program štednje. Vilders će tokom kampanje pokušati da dobije glasove protivnika evra.
Dva dana nakon odluke nemačkog Ustavnog suda, 14. septembra na Kipru će se sastati ministri finansija evrozone. Na sastanku će se – zavisno od ishoda gorenavedenih događaja – razmatrati dalji koraci. Očekuje se da će pored Irske, Grčke, Portugalije, Španije i Kipra još jedna zemlja zvanično zatražiti pomoć – Slovenija.
Osim toga, tokom septembra Španija bi trebalo da dobije jedan deo obećanog kredita od 100 milijardi evra za sanaciju posrnulih banaka; uz to se očekuje i detaljan izveštaj o tome kolika je zaista rupa u bilansima španskih banaka.
Ne sme se isključiti ni mogućnost da će Španija podneti zvaničan zahtev za pomoć iz EFSF-a. Kamate na španske desetogodišnje obveznice se poslednjih nekoliko nedelja kreću oko kritičnog nivoa od 7 odsto. Krajem oktobra Španija planira novu veliku aukciju državnih obveznica.
Nimalo dobre vesti za političare, od kojih su mnogi još uvek na odmoru. „Oprez – dok ovo čitate, možda ćete poželeti da se uopšte ne vratite sa odmora“, piše ekonomistkinja Megan Green u svojoj prognozi za septembar. Jedno je sigurno, septembar će biti izuzetno stresan mesec.
Benjamin Romberg, Süddeutsche Zeitung, 10.08.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 11.08.2012.
GRČKA KRIZA