Pobeda klijentelizma
U prilog mladom Ciprasu sa licem simpatičnog kučeta dodajem i to da je uspeo da poveže posvađane levice, da za njim ne ostaje nijedna afera, korupcijski skandal ili senka ličnog bogaćenja.
U prilog mladom Ciprasu sa licem simpatičnog kučeta dodajem i to da je uspeo da poveže posvađane levice, da za njim ne ostaje nijedna afera, korupcijski skandal ili senka ličnog bogaćenja.
Grčka je nedavno proslavila kraj dužničke krize. Uz čestitke nije na odmet i malo skepse, jer je ovoj prethodio niz sličnih, gotovo cikličnih nedaća, počev od bankrota usred ustanka protiv Turske.
Siriza je 2015. ozakonila istopolne brakove, ali sklapanje Prespanskog sporazuma sa Makedonijom izazvalo je mnogo više otpora na grčkoj političkoj sceni.
Iza slika o ukidanju štednje i ponovnoj nezavisnosti Grčke pomalja se prizor opustošene zemlje koja je upravo stupila u novi period od 42 godine (2018-2060) nemilosrdne štednje i dužničkih okova.
Evropski establišment je izdao dva saopštenja koja bi mogla biti važna da su iole tačna: jedno je objava kraja grčke dužničke krize, a drugo francusko-nemački sporazum o redizajniranju evrozone.
Iz Brisela je stigla vest da se Kipar vratio ekonomskom rastu, a Grčka u recesiju. To je laž: Grčka se nije oporavljala 2014, a kiparski BDP se još uvek nije oporavio.
Kontrola tokova novca je nametnuta samo zato da bi grčka vlada kapitulirala pred lošim politikama evrozone. Ozvaničenje dve paralelne valute je neplanirana posledica ovih mera.
Uprkos inekcijama od ukupno 47 milijardi evra, udeo poreskih obveznika pao je sa 65 na 26 odsto, dok su strani investitori stekli 73 odsto vlasničkog udela u grčkim bankama za samo 5,1 milijadu evra.
Fondacija Hajnrih Bel – Deo grčkog duga će biti oprošten. Tokom krize evra tiho su otklanjane njegove greške i uvođeni mehanizmi zajedničke brige o dugovima članica.
Prkoseći opoziciji, anketama i kritičarima u sopstvenoj partiji (uključujući i autora ovog teksta), Cipras je zadržao većinu. Ključno je pitanje: da li njegov reizbor znači i da je faktički zadržao vlast?
Prve reakcije na rezultate izbora u Grčkoj, u vezi sa Olandovim predlogom o formiranju parlamenta evrozone, u kojem bi se u javnoj i demokratskoj raspravi predstavnika država članica došlo do boljih rešenja.
Odgovor kritičarima: Izbor nikada nije bio grexit ili kapitulacija. Postoji treća opcija: ostanak u evrozoni, vođenje gerilskog rata protiv nje i strpljivo zauzimanje strateških položaja.
Četrnaest aerodroma na važnim turističkim destinacijama već je kupila jedna nemačka kompanija, ali ne brinite, i dalje je dostupan udeo u akcijama atinskog aerodroma.
Priličan publicitet je dobila studija instituta u Haleu o tome da je nemački budžet na grčkoj krizi navodno zaradio oko 100 milijardi evra. Šta tačno studija kaže i kako se došlo do te cifre?
Pogledajte ove dve vesti: Nemačka je na grčkoj krizi zaradila 100 milijardi evra i ovo je najuspelija godina nemačke industrije oružja. Njihov zajednički imenilac je da Nemačka profitira na patnji drugih.
Referendumsko „ne“ može da preživi samo ako Grci nastave da vode strpljiv gerilski rat protiv finansijske okupacije.
Novi paket pomoći Grčkoj predstavlja istorijski presedan – u njega otvoreno sumnjaju čak i glavni akteri, grčki premijer i nemački ministar finansija.
Bild je nedavno uporedio Angelu Merkel sa Bizmarkom. Ali ona nije Bizmark. Prikladnije bi bilo poređenje sa Vilhelmom Drugim.
Ministri finansija evrozone medijima dostavljaju glasine da grčke vlasti nisu imale kredibilan i inovativan predlog. U isto vreme, naš predlog je završio na đubrištu.
U Volosu se odvija jedan od najzanimljivijih društvenih eksperimenata u Evropi. Posle početka velike krize tu je uvedena međusobna razmena rada i dobara. Jedinica kojom se to meri je – tem.
Da kažem nešto i o temeljima Evrope, o vrednostima na kojima ona počiva, odnosno još preciznije, o tome da se danas u Grčkoj brani Evropa, kako to vole da kažu Žižek, Horvat i kompanija.
Da li cilj opravdava sredstvo? Da li se ukidanjem nepovredivosti evrozone osigurava budućnost zone blagostanja? Da li će ritualno samožrtvovanje jedne članice zbližiti Evropljane?
Za svaku upotrebu Aristotelovog „zato što“ Grcima treba platiti 10 evra. Ovaj autorski honorar, uzet samo od amatera koji vode globalnu neoliberalnu politiku, od Grčke bi načinio najbogatiju evropsku državu.
Grčka preduzeća i domaćinstva ne žele povratak na drahmu, jer i dalje ne veruju domaćoj centralnoj banci. I oni nisu prezaduženi. Veliki neto dužnik prema inostranstvu je grčka država.
Posle dva svetska rata, ne smemo dozvoliti da pitanje valute zaustavi veliki evropski projekat koji se stvara decenijama. Zato nije čudno što u borbi za evro mnogi vide bitku za dušu Evrope.
Mnogi Nemačku vide kao svetlu tačku u anemičnoj evropskoj ekonomiji – kao „pokretača rasta“, što bi rekao Šojble. Ali nemački hronični trgovinski suficit pravi probleme u Evropi.
Novosti – Bruxelles prema Grčkoj primjenjuje isti pristup kao Washington u svojedobnom vojnom prevratu u Čileu. Žalosno je što tome doprinosi i službeni Zagreb.
Nemačka vlada je za jedan vikend upropastila 70 godina posleratne diplomatije. Šojble je pobedio – u skladu sa Fukoovim obrtanjem Klauzeviceve izreke: politika je nastavak rata drugim sredstvima.
Drama koja se odvija u Atini samo je vrh ledenog brega: finansijski nestabilne države širom sveta duguju kreditorima bilione dolara. Sa sličnom dužničkom krizom suočava se preko 20 zemalja.
Grčka vlada nije imala izbora. Napuštanje evrozone nije bilo opcija, jer ona za to nema mandat. Nijedan novi mladi premijer na ovom svetu ne bi smeo da na sebe preuzme tako veliku odgovornost.
Stvarno ponižavajuće. Za samo nedelju dana prodao je, što bi Srbi rekli, veru za večeru. A nije uspeo da rasturi ni evrozonu ni EU, na šta ga je huškalo nekoliko nobelovaca.