Sezonsko poniženje

Vreme nam je iscepkano na sezone. Ne, ne proleće, leto i ostale gluposti, to je za amatere. Mi imamo sezonu izbora, sezonu lova na neistomišljenike, sezonu atentata na predsednika države, sezonu pretnji ustavnom poretku… Sada je, namesto jeseni, objavljena sezona ritualne borbe protiv mafije, takoreći – početak bune protiv mafija. Bože mili! Čuda velikoga! Ili bolje: čudna mi čuda jer se rat mafiji objavljuje maltene svake godine. Ali, umesto da sve mafije nikom ponikoše, njima carstvo dugovječno bude. Osim ako do pošljetka ili do sledećih izbora ne izginu od obećanja.

Sezona izbora naravno najduže traje pa se zbog toga često poklapa sa ostalim sezonama, sezonom atentata, na primer, ili sezonom započinjanja ratova protiv nas (jer se ovde ratne sekire ne zakopaju nego se zasade).

Sezona izbora koja se upravo završila trajala je ko novogodišnja rasveta – taman da popuni drugih pola godine kad nema novogodišnjih drangulija – i protegla se kroz sva četiri godišnja doba. Izbori su raspisani još na početku marta, vlada obnarodovana tek krajem oktobra i – mada je vlast najzad dobila samo svoj parlament sastavljen od njenih trbuhozboraca i vladu sa sezonskim popustom na poniženje – već je počela naredna izborna sezona. Sveopšti izbori (redovni predsednički i beogradski i vanredni republički) biće, uostalom kao i sve ostalo što ova vlast obećava – za godinu i po.

Lider socijalista se prvi zapljunuo rekavši da će na te izbore izaći ujedinjen sa vladajućom partijom jer će se i opozicija ujediniti pa vlast mora da ima svoj front. Kao da vlast već odavno nema svoj front, krvaviji od Sremskog.

A kad smo već kod sezone lova na neistomišljenike, ona je otvorena čim je ovaj režim stupio na snagu i nikada nije zatvorena tako da lovostaja nema. Jer i sezona jurcanja za rejtingom neprekidno traje. Za razliku od sezone zlatnog doba koja je toliko kratko trajala da nismo primetili ni kad je došla ni kad je prošla.

Peščanik.net, 26.10.2020.