Školstvo i junaštvo

Ako se izuzmu operetsko natpevavanje ministra inostranih poslova sa premijerom Hrvatske i dramolet osuđenog narodnog poslanika zvani „ja kao hoću u Hrtkovce, a vi mi kao ne date“, predstavnici vlasti su se prethodne nedelje najviše oglašavali na temu – obrazovanja. U nekim drugim okolnostima to bi bila lepa vest.

I ne samo da su se predstavnici vlasti oglašavali nego je to oglašavanje (oglašavanje – u smislu da su davali glasa od sebe, a ne da su davali oglase o sebi, mada ni ovo drugo značenje nije isključeno) uzdrmalo sam vrh vlasti. Dobro, ne baš taj vrh, ali – premijerka je ponudila ostavku. I to zbog jedne slikovnice. Tačnije, zbog poruka koje je ministar bez portfelja (očito i bez još nečega) objavio na tviteru, neprimereno (i zakonski kažnjivo kao teži prekršaj!) komentarišući slikovnice u kojima deca imaju istopolne roditelje. Zbog čega je premijerka, inače poznata po dosadašnjem nerazumljivom razumevanju za, kako ih je ona krstila, „emotivne reakcije“ a zapravo bljuvotine ministara, imala „najgori dan otkad je u Vladi“.

Druga tema koja je izazvala reakciju vlasti je – radna sveska za osnovnu školu. U kojoj su se našli stihovi pesme koju peva pravosnažno osuđena pevačica. Koja inače peva na javnim skupovima koje organizuje i našim novcem plaća vlast. Nadležni ministar (za obrazovanje ne za pevačicu) nije ponudio ostavku, jer nije ni odgovoran, ali je obećao da će, mada nije ni nadležan, lično izbaciti sporne stihove iz vežbanke (kako, preškrabaće ih u svakoj?).

Da bi se ubuduće izbegli ovakvi problemi, vlast bi mogla da donese zakon po kojem u predškolske i školske materijale ulaze samo autori koji imaju najveću podršku. Na izborima. Pa da zadatak u radnoj svesci za srpski jezik bude, na primer, rečenica predsednika države:

„Moram da vam kažem evo ja sam izašao prethodnih dana potpisao sam da mi ne treba obezbeđenje ljudi su se čudili izašao sam pa šta će da urade (upiši prezimena tri opoziciona političara) oni će nešto da urade ne razumem oće nekog da biju ili šta?“

Drugi, teži zadatak u ovom primeru mogao bi da bude da đaci pravilno rasporede znake interpunkcije (ja nisam umela). Treći, još teži, da odrede ko se u rečenici čudio: ljudi zaduženi za davanje obezbeđenja, ljudi kojima je predao svoj pismeni zahtev, oni koji po tom zahtevu treba da postupe ili neki neodređeni ljudi kao takvi. Četvrti, najlakši, mogao bi da bude: hoće li predsednik države posle ove izjave zaista ostati bez obezbeđenja. I peti, tek reda radi, hoće li svakoga ko ga bude podsetio na ovu izjavu – optužiti da priziva, a verovatnije i priprema atentat na njega.

Peščanik.net, 07.05.2018.