- Peščanik - https://pescanik.net -

Sloboda medija

Fotografije čitalaca, Miodrag Ćakić

Predsednik vlade ne odustaje: mediji u Srbiji su potpuno slobodni, ponoviće on i 19.05.2015. u intervjuu za Euronews. Ovako predsednik: „Postoji potpuna sloboda medija u Srbiji, naravno da uvek može bolje i ja ću učiniti sve da to omogućim“. Iako se ne može zamisliti ništa bolje od potpune slobode za medije, očekivano je da ovaj predsednik za sebe kaže da će učiniti i nemoguće. Kao vernik koji se ni po koju cenu ne odriče svoje istine, predsednik vlade istrajava uprkos iskušenjima na koja nailazi. Ima vesti koje se ne objavljuju, druge vesti se iskrivljuju, nekih autora (recimo onih koje je on sam poimence prozvao) te emisija više nema u javnom prostoru, ali sloboda je i dalje tu, uporno tvrdi predsednik vlade.

I ovaj put je zaista u pravu – mediji i novinari u Srbiji jesu slobodni, premda je reč o jednom vrlo specifičnom obliku slobode, s kojim se ljudi susreću u rubnim egzistencijalnim situacijama. Oni, novinari i mediji, dakle, slobodni su da izaberu između dve opcije: ili će svoj medijski rad saobraziti po meri i volji predsednika vlade i njegovih bliskih saradnika ili će morati da dignu ruke od svog posla. U profesionalnom smislu, taj izbor se može jednostavno predstaviti kao dilema: život ili smrt. Svako je onda slobodan da izabere jedno od ta dva.

U nekim drugim okolnostima, ovaj izbor se lako karakteriše kao pritisak ili ucena. Ali nije netačno ni to da u jednom uskom i vrlo specifičnom – egzistencijalnom – smislu novinari zaista mogu da biraju da li će podleći pritisku i prihvatiti ucenu ili će se suočiti sa posledicama odbijanja da to učine. U meri u kojoj takvu situaciju možemo nazvati slobodnom, predsednik vlade govori istinu, a mediji u Srbiji zaista uživaju potpunu slobodu (bez obzira na realne pokazatelje poput, na primer, liste slobode medija Reportera bez granica za 2014, na kojoj je Srbija pala za nesrećnih trinaest mesta, ili oštre kritike na račun stanja u medijima koju sadrži izveštaj Evropske komisije s kraja prošle godine), baš kao što je i, recimo, rob slobodan da izabere da li će nastaviti da živi ili će sam sebi prekratiti svoje ropske muke.

Naravno, mogli bismo sad zamisliti mučenike koji se svojevoljno penju na medijski krst i žrtvuju se za istinu i profesiju. Ima, znamo, i takvih. Ali, mi ostali smo samo obični smrtnici, zabavljeni neprekidnom kalkulacijom o dobicima i gubicima od kompromisa u koje manje ili više spremno ulazimo. Dobar je onaj poredak koji ne iskušava previše svoje podanike (politički subjekti su ipak nešto drugo, oni sami grade poredak u kome žive a ne potčinjavaju mu se; mi smo za jedan ustav daleko od toga) i ne računa isključivo na njihove slabosti.

U Srbiji danas nemamo dobar poredak. Naprotiv, režim sa predsednikom vlade na čelu čvrsto se zasniva na slabostima svojih podanika iako nimalo ne krije prezir prema njima. Kada kaže da su mediji u Srbiji potpuno slobodni, predsednik vlade u stvari računa na izbor koji su novinari i mediji u velikom broju već napravili. Povrh toga, kada to kaže on im se istovremeno i ruga zbog slabosti i nesposobnosti da donesu drugačiju odluku. Novi zakoni o medijima, kojima predsednik maše ispred lica svojih sagovornika, i privatizacija medija koja će po njima uslediti, samo će zacementirati podaničku medijsku strukturu.

Određeni broj medija morao je ostati u vlasništvu države. To pre svega važi za lokalne medije. Njihovom privatizacijom biće zbrisan i poslednji osnov za demokratski uticaj na rad tih medija. U zemljama kao što je Srbija privatni mediji su više državni (pod direktnim uticajem i kontrolom vlasti, a zbog čvrste sprege između političke i ekonomske moći) od državnih medija. Doneti zakoni i privatizacije koje će se prema njima realizovati još će ogoleti egzistencijalnu dilemu pred kojom se mediji i novinari u Srbiji danas nalaze. Ali, predsednik vlade je i dalje u pravu – pristajanjem na takvu situaciju novinari i mediji slobodno su izabrali u kakvim će uslovima nastaviti da rade.

Peščanik.net, 21.05.2015.

The following two tabs change content below.

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić (Svi tekstovi)