Slobodan pad

Pokušavam da proniknem u pismo sopstvenom članstvu Saveta Skupštine slobodne Srbije (u daljem tekstu SSS). Ne ide mi najbolje. Mnogo je vremena proteklo od kada sam se sreo sa takvim opširnim, suvišnim i nejasnim štivom, koje se gasi u sebi pre nego što se razume razlog njegovog nastanka. Taj razlog nisam uspeo da vidim, ali nije isključeno da ga ima.

Moguće je da su razlozi za postojanje Skupštine nužno određeni potrebama fragilnog društva, koje je već godinama na granici opstanka. Ako već davno nije potonulo u tragičnu socijalnu istoriju. Skupština koja sakuplja u sebi najbolje što je ostalo iz prošlih vremena, neizbežno je opterećena utopijom o slobodi. Dakle, da li je „slobodna Srbija“ postojeći oblik nečega za čijim se ostacima traga u propasti, ili samo ideja, nesigurna kao i sve čega još nema. U svakom slučaju izgleda da je bila potrebna, i zamišljena je kao kreativni recidiv „saveta mudraca“, koji se neće mašati za pogodnosti operativne politike. Nego će kapitalnu akumulaciju pameti i znanja raspoređivati prema potrebama.

Iz tog nehomogenog sabora uglednih ljudi, posredno je nastala još jedna formacija, skup od „50 intelektualaca“, koji su onomad pozvali opoziciju na jedinstvo. Uzmite se u pamet, tako je glasio taj nadmoćni imperativ onima koji se u pamet već godinama ne uzimaju.

Od prozvanih se javio Đilas i saglasio se sa tim intelektualnim pokličem. I rekao da podržava sve to o pameti i njenom deficitu kod onih kojima je pamet najpotrebnija.

Ne znam, niti sam sreo nekoga ko zna, kako je SSS u biti definisala odnos između izvornih principa i načina postojanja. Bavljenje slobodom samo po sebi ne mora da znači ništa, niko nema monopol na tu vrednost. Nešto kao delegiranje slobode ne može da postoji. Ali, verovalo se da je Skupština pouzdani demokratski korektiv, amalgam koji sanira pukotine u tkivu opozicije. Uz negovanje najboljih ideja o slobodi i njenom osvajanju tamo gde je oduzeta. Povodom slobode koja se ostvaruje u razlikama a ne u rascepima. Snaga odakle izlazi nesputana demokratska posvećenost, etička mera koja bi se bavila suštinskim ciljem: sabiranjem snaga za promenu matrice koja je čitavo društvo dovela u glib, smeće i moralni slom.

Skupština se, koliko sam uspeo da vidim, bavila i utopijom o konačnom jedinstvu opozicije, pri čemu je bilo moguće da se čitava sfera delovanja pretvori u dogmu o slobodi. Pozivanje na buđenje usnule pameti je samo jedna mera. Oklevali su da se izjasne u korist najsnažnijeg dela, ili jezgra opozicije. Nije bilo do njih da pripadaju, nego da podrže, ne da se svađaju nego da mire. Prilikom izjašnjavanja, zadržali su rezervu za nastavak oklevanja. Podržavamo Ponoša, a možda i nećemo. Konačno, možda nećemo sa ovima koje smo podržali. Naljutili smo se na Đilasa a samim tim i na Šolaka. Idemo sa „Moramo“. Ili sa nekim drugim. To je odluka Saveta, članstvo je pozvano da se izjasni. Dakle, još niste prekinuli ili jeste?

Čekajte, a gde to idete? Postajete stranka? U pismu se kaže da se pregovarački tim SSS konačno posvađao sa Đilasom posle višemesečnih pokušaja obe strane da se ne posvađaju. On je prema njima bio nedopustivo arogantan i to više nije moglo da se trpi. Naljutili se i promenili partnera. Dešava se, ni na svadbi nisu svi zadovoljni. Ali, vi sa Đilasom niste u koaliciji, samo ste podržali onu koju on vodi. Ili jeste bili u koaliciji pa više niste i ne podržavate ništa od onoga što ste već podržali? Obrazloženje za to je savršeno besmisleno: odlazimo od njega ko zna gde zato što ne želimo da cepamo opoziciju.

Boža Prelević je kao razuman čovek pokušao da objasni suštinu rascepa kroz primere političkog neprijateljstva: nije nama Dragan (Đilas) neprijatelj, nego Vučić, ali više nemamo poverenja u Đilasa.

Tako da će članstvo SSS odlučiti da li će uopšte izaći na izbore, ili se prikloniti zeleno-levoj koaliciji „Moramo“. „Ako ne budemo na bilo kojoj listi“ – kaže Boža, „nastavićemo da radimo isto što i do sada. Bićemo predani borbi protiv zla.“

Borba protiv zla, široko polje slobode.

Pri kraju pisma članstvu, Savet se bavi nekim praktičnim pitanjima politike: finansiranjem i hipotetičkom raspodelom novca koji će tek doći, ako SSS postane parlamentarna stranka (!?), ili snaga, svejedno. Tako da prostor od uzvišenih ideala slobode do njihove trivijalizacije nije beskonačan.

Moguće je da je članstvo u stanju da nešto dalje i bolje vidi od Saveta kad se bude izjašnjavalo o odluci koja je već doneta. Ne bih ovde licitirao o odnosu koristi i štete koje je sebi napravila SSS. Uostalom, u današnjem Objektivu, najnovija odluka Skupštine slobodne Srbije dobila je udarni afirmativni naslov na prvoj strani najekstremnijeg Vučićevog tabloida. SSS: Đilas nas lagao i ponižavao.

A o Šolaku da i ne govorimo.

Peščanik.net, 05.02.2022.