Smandrljavanje zakona

Izlaganje Vesne Pešić u Narodnoj skupštini Srbije o izmenama i dopunama zakona o Narodnoj banci Srbije, 11.06.2010.

Htela bih prvo da ukažem na dva problema. Vladajuća koalicija često ističe da je jedan od najvažnijih ciljeva ukupne politike Srbije stabilnost. Moram da kažem da ako se pogleda statistika, u regionu smo najčešće menjali guvernera i čitava ova situacija da ponovo biramo guvernera, iako guverneru nije istekao mandat, pokazuje jednu ključnu nestabilnost Srbije u pogledu toga šta ona hoće, pa sada i kada je reč o monetarnoj politici.

Za nestabilnost koja viri iz ovoga što danas radimo istakla bih dva argumenta.

Prvo, ne znam zašto Skupština Srbije dozvoljava da se o ovako ključnom zakonu, kao što su izmene i dopune Zakona o banci, odlučuje po hitnom postupku. Mogla sam lično da utvrdim da stručna javnost i naši vrhunski ekonomisti nikada nisu videli ovaj zakon, niti o njemu bili obavešteni, da su narodni poslanici ovaj zakon dobili u petak, da se izlažemo kritici da nas ljudi pitaju – da li ste pročitali Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o Narodnoj banci, da niko nije mogao ovakve zakone da pripremi, savlada, zato što su podneti u petak, a sednica je zakazana u ponedeljak i da ovo smandrljavanje ovako ključnih i temeljnih zakona kao što je ovaj, ukazuje da zaista smandrljavamo i ono što smo uspeli da izgradimo od institucija i da su te ključne institucije dovedene u pitanje.

Zato bih zamolila predsednicu Skupštine da odbrani ugled ove institucije i da ne dozvoli da se zakoni koji nemaju nikakvu osnovu donose u hitnom postupku kada im nije vreme. Ni jedan zakon koji sada razmatramo ne bi zadovoljavao uslov donošenja po hitnom postupku. Smatramo da oštećujemo naše građane ako ovakve zakone razmatramo u hitnom postupku. Ovo smandrljavanje pokazuje i strmoglav kojim možemo krenuti upravo sa ovim izmenama i dopunama koje smo danas dobili.

Ukazaću na nekoliko argumenata zbog kojih LDP ovaj predlog zakona smatra neodgovarajućim.

Prvo je u javnosti bilo reči da će guverner biti deo nekog kolektivnog tela, pa je onda bilo reči – neće se menjati zakon, guverner će se birati po starom zakonu, pa se onda čekalo. Gospodin Jelašić, koji je ovde prisutan i zahvaljujem mu se što je danas sa nama, je imao dovoljno vremena da se pripremi ako se zakon menjao, bilo je dovoljno vremena da se to pripremi za redovnu sednicu. Zašto je čekala Narodna banka, da li se tu čekalo neko odobrenje? Zašto smo čekali poslednji momenat da sada smandrljavamo ovaj zakon, umesto da smo ga doneli na vreme?

Druga stvar koju zameram u ovom kontekstu gospodinu Jelašiću je što je dao ostavku na ovako važnu funkciju sa obrazloženjem da to čini iz ličnih razloga. Mislim da mora da kaže u kom kontekstu je tu ostavku dao, jer je utisak javnosti da je bio izložen velikom pritisku izvršne vlasti, da je izgubio političku podršku i da je, što smo svi mogli da vidimo, naša pseudobiznis elita, ono što se ovde zovu tajkuni, vršila pritisak da se troše devizne rezerve, da se očekuje da preko monetarne politike oni dobiju neku vrstu fiksnog kursa dinara, da je taj pritisak bio neizdrživ i da je Jelašić zbog toga morao da da ostavku.

To je ukupni deo onoga što je javnost osećala da se dešava, kada je reč o njegovoj ostavci.

Sada vidimo taj kontekst, postojao je veliki pritisak da se uvede fiksni kurs dinara – nisam ekonomista i neću držati predavanje da bi uvođenje fiksnog kursa ili nečega što na to liči bila apsolutna katastrofa i koje bi sve negativne posledice to proizvelo – smatramo da je dosadašnja politika fluktuirajućeg kursa sa intervencijom na deviznom tržištu samo radi dnevnih oscilacija bila dobra, ali je očigledno da se od guvernera tražilo više. Tražilo se da brani jedan određeni nivo kursa i da se nepotrebno troše devizne rezerve, a da se taj kurs dinara ne može odbraniti samo tako što ćemo trošiti rezerve.

U toku ove godine Narodna banka je prodala milijardu i 108 miliona evra, a dinar i dalje pada. Znamo da dinar pada zbog drugih problema, a ne zbog monetarne politike koja se vodila u Narodnoj banci.

Sada mi je jasno zbog čega ste gospodine Jelašiću morali da podnesete ostavku. To nisu bili nikakvi lični razlozi, nego više niste mogli da izdržite pritiske koji su na vas vršeni, a ovim zakonom omogućeno je ono što su oni koji su pritiske vršili i hteli.

Ovim zakonom je uvedena politizacija Narodne banke. Pokušaću kratko da pokažem u čemu se ona sastoji. U tom smislu LDP je podela amandman na član 23, a i na neke druge članove, ali to je najvažnije što smo hteli da kažemo. Vi ste sada uveli i dali veće ovlašćenje Savetu Narodne banke gde ste bez ikakve procedure propisali da Odbor za finansije Skupštine većinom glasova bira Savet sa nekakvim kriterijumima službe, što uopšte nije važno, ali ste otvorili jedan kanal preko koga će sada moći da se vrši uticaj izvršne i druge tajkunske vlasti na rad Narodne banke.

Onda ste tom istom savetu dali odobrenje da određuje šta će biti režim kursa, uz saglasnost Vlade. U članu 23 stoji – na predlog Izvršnog odbora Savet određuje režim kursa, to je jedno političko telo, pritom ne znamo po kojim kriterijumima će ljudi biti predlagani u taj Savet, a s obzirom da ne možemo da zatvorimo oči na dosadašnje iskustvo naravno da znamo da će to biti politički Savet. Na koji način će se birati taj Savet, na koji način će biti određen, o tome nema ni jedne reči u ovom zakonu.

Elementom politizacije takođe smatram i to što predsednik može da predloži guvernera. U principu, ne bi smetalo da predsednik republike predlaže guvernera, to može biti u skladu sa Ustavom, ali smo više puta isticali da je naš predsednik istovremeno i predsednik Demokratske stranke, što je nedozvoljeno, pa kada predlaže funkcionere, predlaže ih u kapacitetu predsednika DS.

Pored toga, smatramo da i kad predsednik predlaže guvernera mora da se uspostavi određena procedura na osnovu čega i sa kim se on konsultuje i na koji način predlaže guvernera. Nije mala stvar procedura kojom se bira guverner. Ovaj kanal otvorenosti koji je sada napravljen da imamo jedan savet koji diktira režim kursa, a onda na neki način i politiku kursa, ostvarili smo to da će sada, bilo da je reč o uticajima izvršne tajkunske vlasti, taj kanal ubuduće biti otvoren.

U članu 23 ste naveli da Savet donosi odluku o režimu kursa dinara, uz saglasnost Vlade, na predlog Izvršnog odbora. U članu 14, kada je reč o tome šta su nadležnosti Izvršnog odbora, jasno se vidi da Izvršni odbor uopšte nema nadležnost da predlaže režim kursa dinara Savetu. Postavlja se pitanje – zašto je napravljena ta konfuzija da navodno Izvršni odbor predlaže Savetu, a članovi tog Saveta dobijaju najveće ingerencije, a nisu zaposleni u banci. Oni ne podležu toj odgovornosti, nego su ljudi koji se biraju sa strane, koji će se birati politički i koji će na taj način sprovoditi politički uticaj i na kurs i na režim.

Vrlo je teško napraviti razliku između režima, kao nekog šireg pojma i politike, ukoliko se ovako zamešiteljstvo napravi, da navodno Izvršni odbor predlaže režim kursa dinara, a uopšte nema takve nadležnosti.

Tražimo da se član 23 izbaci, da Savet može da donosi odluku o režimu kursa dinara, nego da to ostane kao što je bilo i do sada, pre svega, u nadležnosti banke.

Narodna banka radi nešto potpuno suprotno od onoga što je ekonomska politika države. Ta saradnja je uvek bila otvorena. Mogli ste da prisustvujete sednicama Vlade i da se oko toga, naravno, konsultujete i dogovorite. Ali, kada je reč o režimu kursa i ovoga što je do sada rečeno, smatramo da je intencija da se fiksira kurs i da dođe do promene tog režima.

Politizacija banke neće doneti ni stabilnost, ni dobrobit Srbiji, mislim da nas može strmoglaviti u još veće ekonomske probleme od ovih koje imamo danas. Hvala.

Izlaganje Vesne Pešić u Narodnoj skupštini Srbije, 11.06.2010.

LDP, 11.06.2010.

Peščanik.net, 11.06.2010.