Snajperski ep

Snajperisti su ušli u zemlju a nisu izašli iz nje. To bi značilo da su tu negde, spremni da urade ono što inače rade.

Nismo saznali ko ih je prvi video pa onda izgubio iz vida. Kako je znao da su snajperisti, ako nisu u rukama ili u torbama nosili snajperske puške? Snajperisti sigurno nisu odavde. Ili možda ipak jesu? To bi značilo da su oduvek bili u blizini mete i da nije bilo potrebno da odnekud ulaze i budu izloženi riziku da ih budna služba otkrije a ne uhvati.

Služba lako otkriva studente opasne po ustavni poredak, razne sumnjive tipove koji na društvenim mrežama pozivaju na satiranje poretka sve sa njegovim čelnikom. Prevoznika Jaćimovića pronađu odmah, čim sedne u autobus. Privedu ga očas posla a prevozno sredstvo kojim razvozi neprijatelje sistema, parkiraju u slepu ulicu. Kad ga puste i uoče da je to on – ponovo ga uhapse. Dok je Jaćimović pod njihovom kontrolom oduzmu mu sve dozvole koje mu omogućuju da vozi, a naplate mu ogromne kazne jer je zatečen bez dozvole.

Služba je brzo otkrila i uhapsila dvojicu studenata iz Niša. Oni su neovlašćeno došli u Beograd samo sa jednim ciljem: da sruše ovo što nas drži u stanju socijalnog nervnog sloma, i sa sebi sličnima reše pitanje tiranina i tiranije.

BIA je u poslednji čas sprečila Bačulova da se otruje i tako izazove građanski rat!

Služba obilazi sumnjive i po kućama, opominje i preti da ne bi slučajno učinili nešto što se ne sme, inače će imati posla sa njima. A od njih treba bežati što dalje i kloniti se nevolja. To ljudima govori BIA u prijateljskom razgovoru, kad ih privede u svojstvu građana.

Vladar nas je lično obavestio o dvojici snajperista: znamo da su ušli, to znamo pouzdano, ali su nam negde utekli. Tri dana ih tražimo i niko ne može da ih nađe. Iako znamo da su tu negde ali ne znamo tačno gde. Evo, sve snage smo upregli i pozvali javnost: ljudi, ako bilo gde vidite dvojicu sumnjivih koji liče na snajperiste, odmah javljajte. Teškoća je u tome što snajperisti ne liče na snajperiste nego izgledaju sasvim drugačije. Prijavljujte i one koji izgledaju obično, ili se vrpolje, hodaju unezvereno, osvrću se ili bulje u izloge. Ili kupuju neke namirnice u većim količinama ne bi li se opremili u skloništima. Možda hodaju besciljno po parkovima, ili su zaposleni u nekoj od luksemburških redakcija. Pazite i na penzionere koji su počeli da idu u teretane ili džogiraju na Olimpu, na babe koje neobjašnjivo heklaju na terasama. Ili na ogromne tipove koji šetaju pudlice.

Možda snajperisti ciljno izbegavaju javne skupove. Snajperisti vole gužve i važne govornike, ali rado ih posmatraju sa krovova, ili iz vešernica na potkrovljima. Zašto to čine, Službi nije jasno.

Služba je izvestila glavara da je zemlja puna špijuna, posebno ruskih koji su nam prijateljski naklonjeni, ali i američkih. Ima neupadljivih Kineza, raznih Hrvata, mudžahedina i maskiranih snajperista među migrantima. I Kurti šalje svoje, ali ne znamo koji su, osim ako nije Milan Radojčić. On je mio gospodaru voli ga kao najrođenijeg, mada, ko bi ga znao? Da nije on guja u nedrima, taj bez desetak dugih cevi nigde ne ide.

Nije se, eto, našoj službi dalo da za sve ove godine uhvati nijednog špijuna ili neprijatelja koji je ubačen sa strane. Nikada do sada, ni u jednom slučaju. Zbog toga što je ogromna većina ovde, to su unutrašnji rušioci despota i oni čine sve da mu smrse konce. Ogromne pare, kako tvrdi, a zna tačno u cent, stižu iz zapadnih ambasada i brojnih sponzora za njegovo smaknuće.

Služba radi svoj posao, tako govori služba o sebi, ali im se desio maler da već deset dana ne znaju gde su im štuknuli snajperisti. Uočeni su, izgledali su kao što uvek izgledaju snajperisti: obično i neupadljivo, tako su ih operativci i prepoznali. Ali, čim su ih prepoznali, snajperisti, a bilo ih je dvojica, nestali su tamo gde obično nestaju takvi opasni primerci: u nepoznatom pravcu. Služba tek otkriva gde se nalazi nepoznati pravac i još ga nije ga otkrila, uprkos danonoćnim bdenjima na svim odlaznim putevima.

Niko se iz Službe nije oglasio: ni da su im blizu niti da ih nigde nema. O njima je govorio samo vladar, jer je svima poznato zašto su oni odnekud, a ne zna se odakle, došli ovde a ne zna se gde: zbog njega!

Zašto bi inače snajperisti, koji su svuda u svetu tražena radna snaga, bili zatečeni baš ovde. Namera im je, u to nema sumnje da ugroze telo pa čak i jedini život onoga koji je uočio da su uočeni. Ali su, kao što je već objašnjeno, neobjašnjivo nestali. Ovo je nesrećna zemlja, ni običnih snajperista nigde nema.

Nestrpljivo iščekujemo da snajperisti budu pronađeni i privedeni pravdi, pa da u javnom prenosu hapšenja na Informeru, priznaju po čiju su glavu došli – a zna se po čiju – i kako su to nameravali da učine. I šta ih je sprečilo te još nisu.

I ta promašena glava bi lično objasnila kako da se takav maler dogodi njemu, kad ta dvojica inače nikada ne promašuju.

Izvesno je da snajperisti neće biti pronađeni, jer ih nema. U jednoj svojoj nepotrebnoj mitomanskoj tiradi poglavica se izlanuo, tvrdeći neproverivo. Nije našao ništa bolje u svojoj misaonoj kaši.

Ta dvojica su skrivena u toj glavi, usred pustoši i otpada. Obojica znaju da je njihov tajni put bio uzaludan, jer tamo nema šta da se potrefi.

Peščanik.net, 07.11.2025.