Spaljena zemlja

Ako ima smisla pozivati se na njih, evo nekoliko činjenica. Finska i Švedska odlučile su da u maju zatraže da uđu u Nato. Granica Finske s Rusijom nešto je kraća (malo preko 1.300 km) od granice Ukrajine s Rusijom (malo manje od 1.600 km). Što se Švedske tiče, ni ona nije daleko od Rusije. Kaže se da je Rusija napala Ukrajinu zato što ju je Nato saterao u ćošak. Napadom na Ukrajinu Rusija hoće da udalji Nato od svojih granica. Svojom odlukom Švedska i Finska jasno demonstriraju da će Rusija napadom na Ukrajinu u stvari ojačati Nato, ne samo u svom okruženju nego i na svojim granicama.

Da li to znači da se Putin preračunao? Ne. To znači da Nato na granici Rusije nije bio razlog da ta zemlja napadne Ukrajinu. Da jeste, rat u Ukrajini bi odmah stao, jer njime Rusija ne postiže svoj cilj – odbijanje Natoa; ovim ratom, naprotiv, Rusija dovlači Nato u svoje dvorište.

Za razliku od bivših članica Istočnog bloka, Švedska i Finska su „stare“ demokratije: one su Zapad. Ako se za države Istoka obično kaže da se Nato „širio“ preko njih ka Rusiji, šta ćemo reći za Švedsku i Finsku?

Kada se Nato „širi“, to znači da demonstrira svoju volju – da osvaja zemlje na koje se širi. To dalje znači da same te zemlje svoju volju ili nisu imale ili su je izgubile zbog Natoa. Računa se, kao „mlade“ demokratije i relativno slabe ekonomije, te zemlje bile su lak plen za Nato. Za Švedsku i Finsku to ne važi. Nema smisla reći da se Nato „širi“ na Švedsku i Finsku. Pre će biti da Švedska i Finska beže u Nato od Rusije. Možda bi onda i za Ukrajinu imalo smisla reći da se nije na vreme sklonila od Rusije u Nato.

Za napad Rusije na Ukrajinu optužuje se i kapitalizam sam po sebi. To – krivicu kapitalizma dakle – nije tako jednostavno pokazati. Neka bude da se Nato širi jer se drži ili jer otelovljuje imperijalnu logiku kapitalizma: sam kapitalizam, kako je to jednom davno objasnila marksistkinja Rosa Luxemburg, mora da se širi (Luxemburg dodaje na teritorije gde kapitalizma još nema) da bi preživeo. Ako je tako, Rusija ispada sila na strani antikapitalizma jer hoće da zaustavi širenje Natoa. Ipak, očigledno je i da Rusija vodi imperijalnu politiku: i sama bi da se širi. Ali, to nije sve.

Vest iz marta kaže da Rusija poziva plaćenike s Bliskog istoka, njih oko 16.000, da u njenoj vojsci ratuju u Ukrajini. Plaćenici se mahom regrutuju u Siriji i Eritreji. Druga vest kaže da je oko 5.000 vojnika iz Eritreje spremno da krene za Rusiju.

Na strani Rusije u Ukrajini hoće da ratuju i žitelji Etiopije. Oni su stali u red ispred ruske ambasade u glavnom gradu Etiopije. Čuli su da će, ako ih prime u rusku vojsku, dobiti 2.000 dolara i pravo da posle rata neko vreme rade u Rusiji. Oko 14 miliona ljudi u Etiopiji, Somaliji i Keniji na ivici je gladi zbog suše – najgore suše u toj oblasti u proteklih 40 godina. Napad Rusije na Ukrajinu (dakle i na ukrajinsko žito) dodatno je ugrozio te ljude i umanjio šanse da hrana stigne do njih. Ljudima na ivici gladi, koje je i sama ugrozila svojom agresijom na Ukrajinu, Rusija „nudi“ izlaz: ratujte za Rusiju u Ukrajini da spasite sebe i svoje porodice od gladi. Možda nije kapitalističko, ali ugnjetavanje svakako jeste: Rusija mami nesrećne ljude da ginu umesto njenih vojnika u ratu koji tim ljudima već nanosi štetu i čini ih još nesrećnijima.

Juče je počelo da se puca i u Moldaviji. Dobro, ne baš u Moldaviji, nego u Pridnjestrovlju, što je otcepljeni, proruski deo Moldavije. Pucalo se na zgradu ministarstva državne bezbednosti u Tiraspolju, u ulici Kаrla Мarksa. Vest se širi ruskim medijima. Pre eksplozija u Tiraspolju, Rusija je najavila novu „vojnu operaciju“: u Moldaviji se, kažu, ugrožava ruska manjina baš kao i u istočnoj Ukrajini. Moldavija nije članica Natoa. Važi za najsiromašniju zemlju u Evropi. Nema načina da zapreti Rusiji. Pa ipak, iz Rusije stižu najave da bi Moldavija mogla biti sledeća zemlja na udaru ruske vojske.

Ako se to dogodi, kakvo će to svetlo baciti na napad Rusije na Ukrajinu? Kako zvuči argument: Moldavija je saterala Rusiju u ćošak? Da bi stigla do Moldavije, ruska vojska mora da pregazi Odesu, kao što je zgazila Marijupolj. Bežeći od suše, nesrećni žitelji Etiopije mogli bi završiti na spaljenoj zemlji.

Peščanik.net, 26.04.2022.