Sve ili neke tajne Ćosićeve

Nema kraja vestima o D. Ćosiću ali poslednje vesti su uistinu zabrinjavajuće. Pisac je „zbog srčanih tegoba na VMA“. Ljudi smo i tegobe nas mimoići neće ako ne u ranim ono u kasnim godinama: to nas ne sprečava da čitamo njegove dnevnike i „zapise“ kojim nas zasipa decenijama. Sve se pere pa i sećanja do poslednjeg zapisa-natpisa koji smo valjda zaslužili. Negde – ne mislimo na spomenike – u sećanju i pamćenju drugih. No to nije ni važno – jedna druga vest je već ozbiljnija: zna pisac – javljaju mediji beogradski – „tačan broj žrtava u Srebrenici“. To je već za Hag ili onog S. Bramerca, ako nije zanimljivo domaćim sudovima: i nije, u Srbiji ima i uvek ih je bilo za koje zakon ne važi. Oni se smeju pozivarima sudskim i rugaju im se ili organizuju „nacionalnu kampanju“ za sebe same.

Ovo je o Srebrenici već nešto drugo i bilo bi šteta da nam dnevnički zapis ili beleška o tome izostanu iz Ćosićevog pera. Ako u Beogradu ima ozbiljne advokatske kancelarije – a kažu da ih ima – poslu bi trebalo odmah pristupiti. No, ne spava onaj Nečastivi koji nas na zlo i svakojake opačine jednako navodi: pisac i građanin D. Ćosić se ne odaziva na pozive a tribunal u Hagu i C. del Ponte je kaznio strogo i surovo. Da čitaju sva njegova dela i tomove dnevničkih zapisa. Dokle je C. Del Ponte odmakla ne znamo ali – nije to ni važno. Ako Ćosić zna tačan broj žrtava u Srebrenici – a bio je u stalnoj telefonskoj vezi sa Karadžićem i Mladićem i kao pisac i ideolog i kao šef države – odmah bi trebalo da ga saopšti: zarad onog nemoćnog starca R. Mladića nad kojim nacija plače kao nad ikonom. Njemu bi to pomoglo kada ga sudije budu ispitivale o Srebrenici i Sarajevu. Ako mu već nisu važne žene i starci Srebrenice koji imaju samo ruke i delove glave svojih ubijenih. Ta istina je doista važna – za sve. Jer o broju žrtava se godinama spori i kako to kod nas ide – decenijama će se pominjati koja stotina ili koji milion. Mi ovde na Balkanu volimo tu računicu sa mrtvima a o kostima da i ne govorimo. To je ritual, nose se one „netljene“ i ugrađuju u nacionalni ikonostas.

Grozno je i sumorno ovo vreme smrti koje nikako da prođe na Balkanu.

Zarad onih u Srebrenici i onih oko Sarajeva Ćosić bi trebalo da ostavi zapis. Ako već nema hrabrog advokata da ga makar sasluša. Ili je to neka nova politika – trgovina koja ovde uvek „pali“. Nismo mi jedini koju ovu vest uzimamo ozbiljno jer – to mnogi neće da čuju – i Ćosićeva svedočenja treba saslušati. No taj neće ne u Hag nego ni pred tamo neki opštinski sud.

Tužno i ružno a ova poslednja vest je posebno takva, jer D. Ćosić zna mnogo.

Nema možda smisla uzimati to zdravo za gotovo ali neka ostane ovaj zapis.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 08.06.2011.