Sveci naših deoba i ludosti

Kada filozofa hoće da ponize kažu mu da je pesnik, a kada naučniku hoče slično da urade kažu mu da je svetac.

Ono prvo se odnosi na F. Ničea i dobro je poznato, a ovo drugo su među prvima uradili Poljaci. Maja meseca 2010. u gradiću Fromboku su sahranili Nikolu Kopernika 476. godina nakon prve sahrane. Zvona širom Poljske su zvonila, primas Poljske kardinal Kowalczik je služio, a mošti velikog naučnika su pronete širom zemlje – baš liče na nas ti Poljaci. Bio je proglašen od Crkve za jeretika, proganjan i uništen jer je naučno dokazao da se Zemlja okreće i – nikom ništa. Sada Zemlja može mirno da se okreće i oko svoje ose i oko Sunca. I Biblija može mirno da se čita. Ako te ubiju imaš šanse da budeš svetac – i tako dalje. To ne znači da sveca nema ali cinizam je to. I jedno sećanje lično. Davno je to bilo – mučili smo se oko knjige – tačnije oko njenog naslova – koju je objavio svojevremeno St. J. Gould – „Reče Bog nek bude Darvin i bi Darvin”. A pisac je inače agnostik, i nije se bavio odnosom religije i nauke – a nama se činilo da je tako – već je dokazivao tezu da su i za nauku i za religiju opasnosti kada se „sve banalizuje i ideološki dogmatizuje”. Tu je problem i sa naučnicima i sa svecima.

Kod nas je to dobilo razmere ludosti i lakrdije da ce čovek pita ima li smisla ozbiljno o tome govoriti – to je pravi cirkus.

Poslednjih dvadesetak godina patimo od viška svetaca i manjka naučnika – otišli su u inostranstvo – i zbrka je opšta.

Nekim dokonim i uistinu veselim ljudima palo je na pamet da se Nikola Tesla proglasi za sveca. Oni to ozbiljno i oci u Sinodu već razbijaju glavu oko toga. Kažu da će sve ići i na Sabor SPC. Biće to neki sv. Nikola a kako će se još titulisati videćemo. Treći neki sv. Nikolaj, s onim prvim svetim Nikolom ni Crkva ni oni oko Crkve ne znaju šta da čine. On je Nikolaj miriklijski i slavi ga pola Srbije, a druga polovina ide u goste svakog 19. decembra u godini. Papa rimski ga je crvenom olovkom i to odlučno precrtao iz kalendara – skinuo mu je oreol konačno. Taj je na saboru u Nikeji ubio nogom u donji deo stomaka duhovnog oca hrišćanske Evrope Arija. A Arije je pokušao da kaže da Isus iz Nazareta nije nikakav bog niti rođen od Oca jer ako je rođen „bilo je dakle vreme kada ga bilo nije”. A oci su utvrdili i da je Isus „rođen pre svih vekova”. I tako dalje. Nauka i logika i naivna religija ne idu zajedno. Pokušao je Arije i dobio nogom – i umro je na hodniku plenumske dvorane u Nikeji. S drugim Nikolajem nije manja muka. Njega su proglasili za sveca 2003 – pokojni đakon Bigović je iz državnog tv-studija prenosio – a čovek je bio Ljotićev čovek i veći ljotićevac od samog Mite Bogomoljca. Tako se u narodu tepalo Dimitriju Ljotiću. I njega neki hoće neki neće i tako godinama. Nema ni jednog jedinog dokaza koji traži zvanično pravoslavlje da je bio svetac – niti je bilo čuda na grobu mu, niti su mu mošti netljene, niti je kome dobro učinio. Svejedno, on stoji u ikonostasu crkvenom i nacionalno političkom. Ni svecima nije lako niti je narodu lako s njima.

Tek ovo s N. Teslom je lakrdija i ruganje i Crkvi i nauci, ali kome je do toga – političarima su potrebni sveci i svetitelji.

„Ja se ponosim svojim srpskim poreklom – pisao je N. Tesla – i svojom hrvatskom domovinom”. Sta ćemo sada – niko ne zna. Biće i taj treći sv. Nikola neki srpsko-hrvatski, te srpskohrvatski i hrvatskosrpski pa dalje srpski ili hrvatski i redom bez crtice i s crticom. Paradigma iz naziva jezika nam zajedničkog sa Hrvatima je još tu. Prosto nemoguće jer Hrvati su katolici. Biće to svetac koji deli, a ne spaja. Jedan junak i u čuvenom romanu V. Draškovića “Nož” objašnjava sve ovo na Balkanu a posebno u Hrvatskoj i Bosni. – “Najveći je problem među nama što nam je jezik isti”. Preveden je taj roman i na francuski, a jedan me učeni Francuz pita – Da ovo nije šala ili neka greška. Nije. To smo mi. I kada imamo sveca nije nam dobro, zajedničkog sveca i to ne ide nikako. A N. Tesla to nije ni zaslužio. On je kremiran i biće problema i sa moštima. Čuda je činio u nauci a na grobu njegovom nema čuda. Čini se ponekad da neko namerno hoće da se naruga i nauci i Crkvi. Ima tu i drugih motiva koji nisu za potcenjivanje. Prvi ministar u Vladi Srbije I. Dačić je i ministar policije – i ko zna čega sve još – a 2. novembra 2009. je stavio na grudi i orden Sv. Nikolaja Srpskog – to je onaj ljotićevac – i prilikom uručenja naglašeno je da ga dobija “za poštovanje i ljubav prema svojoj crkvi i delu sv. vladike Nikolaja”.

A političari i vladike već “blago dijele” kako se zove poznata narodna epska pesma – i tako dalje.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 29.07.2012.