Tomino načertanije

Upravo u momentu kada smo proučavali programski dokument SNS koji sadrži načela ove stranke stigla je vest koju ne možemo zaobići.

Reč je o uvaženom političkom prvaku Tomislavu Nikoliću koji namerava da zajedno sa SANU i SPC i drugima u javnosti oblikuje dokument koji su u vestima nazvali „načertanije“, koje bi predstavljalo neku vrstu strateških smernica za razvoj Srbije u narednim godinama. Posebno u godinama kada ova inače uticajna stranka osvoji vlast na izborima. Da je takav dokumenat neophodan Srbiji – kao i svakoj državi – u to mi ne sumnjamo. Nužno je ipak jedno objašnjenje: ovog popularnog i veoma uticajnog političara odavno zovu po nadimku Grobar umesto Tomislav Nikolić i u tome nema ničeg uvredljivog – nadimci su kod nas češći od imena – jer se sam T. Nikolić pre više godina pred poslanicima Narodne skupštine Srbije u redovnom punom zasedanju potrudio oko toga i objasnio da je jedno vreme bio komunalni radnik i funkcioner u Kragujevcu, u ustanovi koja nam je svima potrebna. To je zanimanje dostojno uvažavanja, a naš svet ne kasni da čoveka oslovljava po nadimku – to je postalo popularno i ničeg uvredljivog u tome nema. Nadimci se koriste kao hipokoristikon što se na srpski prevodi kao reči od milja.

Po našem sudu mnogo je važnije to što će biti formulisano, jer takvi dokumenti zaslužuju ozbiljan pristup svuda u svetu.

Sve podseća na čuveno Načertanije I. Garašanina ili na famozni dokument SANU pod naslovom Memorandum – kontroverzan i sporan, oko kojeg rasprave ne prestaju ni kod nas ni u svetu. Sam ustavni poglavar naše države se sprema da pođe u Moskvu u nameri da se izradi neka strategija za Srbiju – zajedno sa Rusima. Ovde su stoga nužne neke napomene. U slučaju I. Garašanina, SPC nije učestvovala, a nije ni Srpsko učeno društvo, prethodnica dične današnje SANU. Ni u Memorandumu SANU nije bilo primetno učešće SPC, iako se ona ni kasnije nije od njega ogradila, a posledice svi znamo. Nije ni Ilija Garašanin pisao svoj spis sa ratnim namerama – on je pisao nacionalni program za slučaj raspada velikih imperija turske i austro-ugarske, što se i dogodilo. Ni to ovde nije bitno, jer je u pitanju nešto novo sada i ovde. Bitno je kako će se naša SPC postaviti u tom poslu. Ima naznaka da i SPC ima neki nacionalni program, ali njena je misija – kao Crkve – daleko od politike, jer je tako po Ustavu Srbije. To se vidi i iz jednog značajnog dokumenta iz 2003. godine pod naslovom Memorandum SPC o Kosovu, koji je publikovan na srpskom i na engleskom jeziku kao zvanični dokumenat SPC: bivša pokrajina Kosovo – još uvek u sastavu Srbije – definisana je kao srpski Jerusalim i od toga nema odstupanja za narednih hiljadu godina – kako tamo i stoji – po ugledu na Jevreje koji su povratak Jerusalima čekali više hiljada godina – sve do 1949. godine kada su dobili državu. Tu je problem, a ne u Jerusalimu, jer taj je Grad u sastavu Izraela, ali su tamo i muslimani i katolici i pravoslavni i kao Crkve i kao nacionalne zajednice. Ni to ovde nije tema, ali se nameće pitanje kako će se SPC odrediti u ovom „načertaniju“ Tome Nikolića, a tiče se uistinu budućnosti Srbije i na Balkanu i u Evropi. Vezano je sve to i za aktuelnu situaciju. Ako bi se to formulisalo kao strategija za budućnost Srbije, nije izvesno da li će druge partije to prihvatiti, ali i druge institucije u Srbiji – među kojima je SANU prozvana i sada učestvovati. Ako bi se stvar ozbiljno shvatila, trebalo bi da se izjasne svi, i to u javnoj raspravi, da posle ne bude nesporazuma.

U dokumentima SNS pominje se i „eugenika“ kao metoda za ozdravljenje nacije i čistotu rase, ali time ćemo se kasnije baviti.

To su važna pitanja, a najvažnije je ovo „načertanije“, kako se to već naziva u vestima javnog servisa. Brine u tome sama reč „načertanije“. S tim smo imali negativno iskustvo i stoga je vreme da se o tome povede javna rasprava i da se SANU i SPC oglase, da posle ne bude – mi nismo tako mislili i to i to imali na umu. Morale bi te institucije reći reč koja obavezuje. Bojimo se jer je toga do sada bilo malo. Bilo bi nužno – kada se dokumenat objavi – da i Narodna skupština zauzme stav. Tako se to radi i u svim zemljama koje drže do sebe. U zapovestima u jevanđelju stoji da vaše DA bude DA i da vaše NE bude NE – „jer ostalo je od Đavola“.

Ovaj zapis ima svrhu upozorenja, u prvom redu nama koji zapisujemo, a naravno i političkim prvacima i nacionalnim radenicima.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 21.11.2011.