Tranzicija

Aleksandar Vučić nije izneverio običajno pravilo koje je samovoljno uspostavio. Proglasio je rezultate izbora pre nadležnog organa. Jedino, sadržina njegove objave bila je suprotna svim dosadašnjim. Priznao je da je poražen na parlamentarnim izborima, uz vređanje studenata i pobedničke Studentske liste, te novinara koji mu nisu po volji. Priznao je zato što nije samo pobeđen, već poražen, potučen do nogu. I sada predstoji tranzicija.

No tranzicija ne mora započeti tek konstituisanjem Skupštine i izborom Vlade. Jer, postoji u Srbiji kao i svuda još jedna vlast, pored zakonodavne i izvršne vlasti. To je sudska vlast, od koje su, u domenu krivičnog pravosuđa, neodvojiva tužilačka ovlašćenja.

Bitni ciljevi studentskog pokreta i, uopšte, pobunjenog dela društva jesu pravda umesto nepravde i svođenje sistemske korupcije na najmanju moguću meru, kao temelja vladavine prava. Studenti i Studentska lista ne mogu voditi sudske i tužilačke postupke. Usred slavlja, ipak, nalaze vremena da zajedno sa građanima rade šta mogu – od čišćenja Pionirskog parka do uklanjanja plana akvarijuma na Ušću. Za to vreme iz pravosuđa čuju se tek zahtevi Odbrane struke (neformalnog udruženja sudija i tužilaca) za podnošenje ostavki najkompromitovanijeg javnog tužioca i predsednika jednog suda u Beogradu. Međutim, osnovni posao tužioca je da vodi krivični progon, a sudije da sudi. Ima postupaka i mimo ovih najkompromitovanijih poslenika sudstva i tužilaštva.

U Tužilaštvu za organizovani kriminal u toku je istraga protiv nekadašnjih ministara Vesića i Momirovića, pomoćnice ministra Dimoski, kao i ranijeg v.d. direktora Infrastrukture železnice Šurlana, zajedno sa nekoliko inženjera i lica odgovornih za finansijsko upravljanje, povodom tragedije obrušavanja nadstrešnice u Novom Sadu.

Aleksandar Vučić, iako postoji ne jedan objavljeni dokument koji ga povezuje sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, nije pozvan na saslušanje u okviru ove istrage. Studenti i građani su počistili tzv. ćacilend posle godinu i po dana zagađivanja, a tužioci, koliko javnost zna, nisu poslali poziv. U ovom trenutku nema pravnih smetnji za to. Vučić ne uživa imunitet. Za poziv sâm, nema ni stvarnih smetnji. Možda bi se pozvani odazvao. A ako ne bi, nema pravnih smetnji ni za privođenje. Možda ima stvarnih, o tome kasnije.

Četiri imenovana funkcionera, Momirović i drugi, bili su najpre u zatvorskom pritvoru, pa u kućnom. Sada se brane sa slobode, uz zabranu određenih komunikacija. Javnost ne zna da li se ova minimalna zabrana poštuje. Bivši predsednik se ne brani ni od čega. I na slobodi je. Šta tužilaštvo ima s tim? Normativno, ima koješta, stvarno – ostavlja utisak da nema ništa.

I nije slučaj nadstrešnice jedini u nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal. Tu je i afera Generalštab o kojoj bi Vučić imao šta da kaže, jer je on lično obavestio javnost o namerama da se Generalštab sruši i na njegovom mestu nikne hotel, u aranžmanu visokog društva.

Dakle, ovo visoko tužilaštvo imalo bi o čemu da saslušava doskorašnjeg predsednika Republike, a i da mu „ograniči komunikacije“, na jedan od načina koji zakon predviđa.

Radi se o istragama koje su u toku – utoliko lakše po tužilaštvo – a ima dokumenata i javnih izjava bivšeg predsednika koji su ga snažno kvalifikovali za istragu u nadležnom tužilaštvu. A na red bi potom došle skaj prepiska i kriminalno zasnivanja ćacilenda. A i mnogo toga drugog.

E, sad da li bi se subjekt odazvao pozivu? Ako ne bi, da li je Tužilaštvo baš toliko nemoćno da ga sasluša? Šta je sa policijom, naročito sa tri stuba Vučićeve sveopšte zaštite – Markom Kričkom, Igorom Žmirićem, Radoslavom Repićem? Krička je postavio direktor policije. Da li razmišlja o njegovim dokumentovanim aktima mučenja studenata u zgradi Vlade sad kada više u javnoj sferi nema onoga kojeg je priznavao za neporeciv autoritet? Onako kako je imenovao Krička, može ga smeniti. Isto važi za Žmirića i Repića. Koliko dugo će direktor policije kontemplirati, a kad misli da pokrene tranziciju?

Sudovi i tužioci najzad moraju shvatiti da su vlast i da je ta vlast i dužnost, a ne samo ovlašćenje. Policija mora najzad razumeti da je služba građana u zaštiti od kriminala svih vrsta, a ne u službi kriminala radi suzbijanja prava građana. Odgovarajući na kritike govorili su o teškoćama svog posla u borbi sa moćnim počiniocima krivičnih dela. Sada za takve izgovore nema mesta: izvor njihovog egzistencijalnog straha u liku autokrate je izgubio i položaj i snagu. Snaga legitimiteta izbornih pobednika trebalo bi da ih navede da rade ono što im je posao. Ako ih nije savladao Pavlovljev refleks navike na strah. A ako od nove vlasti budu očekivali ili tražili nadnicu za strah, svim srcem se nadam da je neće dobiti.

Peščanik.net, 27.10.2026.