Treća srpska dinastija

Nije nas ni republika kao oblik vladavine usrećila, ustanovljena nakon poslednjeg svetskog rata – nije to novo: u Srbiji se danas ne zna jesmo li republika ili monarhija, jer svi se pomalo igraju republike i pomalo monarhije. Važna je izgleda ta igra, sigurno važnija od priče kako su se – još od Nemanjića nas to prati – obrenovićevci i karađorđevićevci tamanili, koje sekirom koje nožem ili puškom. U igri ovoj i danas ima odjeka – jedni zazivaju Apisa a posebno radikali u parlamentu Srbije. Drugi glume Karađorđeviće i u krunskim besedama zovu Srblje da čuvaju „postojebinu” slavnih nam predaka ili da na vreme „zamuzemo” neki bolji fond EU. Teško je prevesti izraze iz ove vulgate kojom barata građanin NjKV na normalni srpski jezik. Budimo pravedni – ni drugi ne govore mnogo boljim srpskim. Mnogi republikanci govore još smušenije. Čovek se priseća onog uzdaha republikanske nostalgije iz vremena Napoleonovog carstva – „Kako republika beše lepa pod monarhijom”. I obrnuto bi se moglo ovo reći, jer monarhija je lepa nekima baš pod republikom. Nostalgija je čudno stanje i čoveku pomuti normalni način mišljenja i rasuđivanja no tu smo gde smo – igra traje i mora se igrati. Svi smo najmanje dva puta godišnje u Jaruzi i mora se igrati neko političko kolo.

Pustimo dinastičke svađe – one će potrajati – jer imamo od nedavno i novu, treću dinastiju na pitomoj sremskoj ravnici.

To je već legendarni Dvor u Šimanovcima, sa kulama čiji vršci sežu u nebo. I na tom dvoru nije ništa bolje nego što nam je na dvorovima kraljevskim u istoriji bilo. Ima tuča ali još nema ubistava, iako su neke pretnje zabrinule javnost – jedan je dostojanstvenik prenet u Klinički centar u Beogradu. Ima na dvoru i kralja i kraljice ali ako je verovati beogradskoj štampi, dvorske lude su izvršile prevrat i sada dominiraju na Dvoru. Uvek je bilo na dvorovima dvorskih luda i tu instituciju ne treba potcenjivati. Te su lude jedine smele kralju da kažu istinu u oči – ovde ih je sada mnogo i nikom do istine stalo nije. Svi smo hteli ili ne dvorske lude u utakmici banalnosti i gluposti, a to je izgleda u ugri najvažnije i republikancima i monarhistima. Na slavnom pak Dvoru počele su se događati i neke ozbiljnije političke igre. Lom je nastao kada su neki dvorani osuli paljbu po Jevrejima koji su navodno zli i opaki, jer su bogoubice i sva su zla doneli ljudima, čak i kupanje kako uči sveti Nikolaj u svojim delima. Pobunili se sada Srbi „zakona Mojsijevog” koliko ih u Srbiji ima. A ima ih malo od plemena Izrailjevog, ono drugo su pobili Nemci i Nedić u svoje vreme. Nad ovim dvorskim problemom naginju se i sveti oci i učitelji Crkve i trude se da nekako pomognu. Ne ide pa ne ide, jer ko je čitao pažljivije Novi Zavet zna kako stvari stoje: koliko ima „mesta” u novozavetnim knjigama nabijenih mržnjom protiv Jevreja nije da ne znamo. U poslednjoj knjizi Biblije koja se zove „Otkrovenje Jovanovo” ili popularnije Apokalipsa, u 3.9. čitamo – „Evo dajem one iz zbornice Sotonine koji govore da su Jevreji a nijesu, nego lažu: evo ću ih učiniti da dođu i da se poklone pred nogama tvojim, i da poznadu da te ja ljubim”. Kažu u Crkvi da to moramo verovati – a pisano je to na ostrvu Patmosu pre nekih sedamnaest vekova – a niko ne kaže kako da verujemo: ima još Jevreja i ne možemo ih ovako mrzeti kako nam se zapoveda. Šta će biti na sudu videćemo – zapravo ništa biti neće.

Ovo nije “incident”, jer palanka ovako razmišlja i o Jevrejima i o nama koji se kupamo redovno.

*Rijaliti šou na TV Pink

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 28.02.2011.