Tunel

Video sam jutros jedan od mnogih apela srpskoj opoziciji koji otprilike glasi: vreme je, ako nije i dockan da stanete iza jedne ideje. Samo ako ste svi na jednoj listi, ima neke nade da se režim konačno slomi.

Režim je duboko zabasao u mrkli mrak, pa je kao svoju prednost iz te tmine organizovao masovni sprovod za ratne zločine osuđenog Ratka Mladića. Intenzivna kampanja je i počela na sahrani, ushićeni reporter Informera je kliktao: „Niko ne može da pobedi ovo, neka vide blokaderi koga imaju za protivnika.“

Vrhovni komandant defilea od Filmskog grada to Topčiderskog groblja nije se nalazio tamo gde bi možda bio važniji od pokojnika. Mislim da je bio zauzet čekajući nekog Uzbeka i uživao u prizoru kojim se priznaje kolektivna odgovornost za pogrome. Dva sata posle ukopa, vlada Đura Macuta je uputila obrazloženi predlog „predsedniku“ za raspuštanje parlamenta. To je idealna igra u vremenu između apologije zločina i života sa takvim teretom u budućnosti.

Vladalac računa da će te izbore – uz pomoć prevarnih radnji, pritisaka, laži, nasilja, Ratka Mladića i njegovih sledbenika – svakako dobiti. Na večitom derbiju navijači su slavili zločine i tražili put za Potočare. Posle nacišovinističkog obreda imali su vremena i za uzvike „Vučiću pederu“, što je u ovom času za njega ipak neočekivana kontroverza. Možda će ti glasovi umesto u njegovu kutiju otići u ništavilo, tačno odakle dolaze i njihovi imaoci. To ne umanjuje ambiciju Vučića pedera za novu etapu apsolutne vlasti. Čežnja za nastavkom surovog opita nad ovim društvom postaje opsesivna i ona kod ovisnika o prestolu izaziva niz iskliznuća. Recimo, ako on izgubi, moraćemo da idemo na koncerte Tompsona i da kličemo „Za dom spremni“. Plitkoumnost ove projekcije zastrašivanja nije moguće izmeriti.

Izbori će svakako biti raspisani za 25. oktobar i to iz dva razloga: prvi, poslednji je čas kad možda može da ih dobije po svaku cenu. Drugi, mora da ih raspiše pred izgledom potpunog sopstvenog raspadanja i funkcionalne neupotrebljivosti.

Sa njim se konačno zaustavlja svako kretanje prema EU. Odnosi sa susedima su na granici raskida. Da li smo pred nekom verzijom sanitarnog kordona to još nije jasno, ali mastermajnd postaje metastatična rana na telu društva, toliko gadna da se to više ničim ne može sakriti.

Reklo bi se da je gotov, inače potpuno izolovan u izolovanoj državi, ali sociopatski nagoni sa silom koju ima u šakama i dalje ga održavaju u zloćudnoj mobilnosti, sa sve manje obzira prema bilo kome. Biće mnogo loše ako na svoj način dobije izbore. Ili još gore ako postane izvesno da ih ne može dobiti.

Izbori ne mogu da budu drugačiji nego dramatični, ali još se ne naslućuju razmere drame. Za taj dan se valja spremiti kao da smo u demokratskom ambijentu koji se burno pretvara u haos.

Studentska lista je možda u prednosti pred nasilnom sektom i njenim državnim resursima. Niko nas još nije upoznao sa izbornom koncepcijom i taktikom, sastavom liste i najboljim idejama u kampanji. Ima vesti da je rektor Đokić skinut sa liste, ali ne znamo da li je to tačno i ko je sve još tamo. Kao da to nije onaj isti pokret koji smo upoznali na početku pobune. To ne mora da bude loše, ali je vreme da se ti ljudi jave i objasne u čemu je njihova tajna.

Opozicija je usitnjena, uz dosta razmirica i sa sasvim malo ideja o tome šta da se radi. Još od 24. septembra 2000. godine, nijedan dan koji bi mogao da bude dobar za prevrat nije dočekala spremna. Ubi ih politika malih ciljeva i sujeta važnih lidera.

Građani očekuju nešto veliko: ujedinjenje opozicije oko samo jednog cilja. Dakle, jedinstvenim frontom u rušenje tuđinskog, nacišovinističkog režima. A zatim simbioza ciljeva opozicije i studentskog pokreta. Razlike i brojanje krivica i zasluga neka ostave za rasprave posle pobede.

Vučić je uplašen, olinjao, oronuo, oslabljen, depresivan i opasan. Stvor na političkom izdisaju je podmukao i nameran da čuva sebe na vlasti i silom. Mislite o tome kad postrojavate svoje kolone. Imate još sasvim malo vremena za taj dogovor.

Peščanik.net, 09.09.2026.