Današnji dan, 9. decembar, je Međunarodni dan borbe protiv korupcije.
Sticajem okolnosti u našoj skupštini upravo se razmatra Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije. Jedna od novopečenih poslanica koja je skupštinsku raspravu iskoristila (kao manje više svi poslanici) da bi naglasila odlučnost i rezultate naše vlasti u borbi protiv korupcije, svoj istup je završila posebno efektnom rečenicom: Čitajući ovaj izveštaj potpuno je izvesno da će se svako ko se drzne da se ogreši o javni interes naći pod lupom Agencije.
Kako je nadobudna poslanica došla na ideju da to izgovori? Ozbiljno to misli? Ili je samo čitala hvalospev koji joj je neko drugi pripremio? Kako god bilo, to što je rekla sa stvarnošću nema veze.
Prava istina je da Srbija i ovaj 9. decembar dočekuje bez ikakvog razloga za zadovoljstvo, a s mnogo za zabrinutost. Po poslednjem objavljenom Globalnom indeksu percepcije korupcije, Srbija je čak i u odnosu na prethodnu lošu (kao i niz pre) godinu, zabeležila pad za četiri mesta. Sa indeksom 39 je u donjem delu svetske rang liste sa zaostatkom od 4 poena za svetskim prosekom, a 27 poena za prosekom zapadnih zemalja članica EU.
Tu percepciju iz Indeksa Transparensi internešnala potvrđuju opšte poznate činjenice. Za ilustraciju žalosnog stanja dovoljno je podsetiti na samo nekoliko rezultata famozne borbe protiv korupcije koju vodi naša vlast. Iako odgovarajuću statistiku nadležni vode kao da je cilj da sliku što više zamagle, ipak je evidentno da nema praktično nijednog slučaja krivičnog gonjenja korupcije na visokom nivou. Štaviše, u nekoliko najblaže rečeno delikatnih slučajeva koji su se probili u javnost (tetka iz Kanade, 24 stana, mutne kombinacije novcem s Devičanskih ostrva, Panama papiri…) bilo je očito da je pomenuta Agencija zajedno s tužilaštvom stvari uspešno gurnula pod tepih. I novi Zakon o javnim nabavkama, pompezno najavljivan kao važan instrument u borbi protiv korupcije se pokazao kao kulisa, Potemkinovo selo. Ne samo da je podizanjem limita vrednosti nabavki koji obavezuje na njegovu primenu njihov lavovski deo stavljen van domašaja zakona, nego je i u odnosu na mnoštvo najkrupnijih, izuzetno važnih nabavki sistem teško urušen posebnim zakonom o izgradnji linijske infrastrukture. Da bi ispunila preporuke antikorupcijskog mehanizma Saveta Evrope GRECO, za koje je rok za izvršenje bio jedna godina, Srbiji nije bilo dovoljno ni pet! Od 13 preporuka iz daleke 2015. u potpunosti su ispunjene samo dve. A to da je jedna od te dve upravo jačanje Agencije za sprečavanje korupcije zvuči kao loš vic.
Naime, Agencija zapravo ne postoji, bar ne kao funkcionalan organ. Ima doduše zgradu i zaposlene. Ima i direktora, jer novi zakon je zadržao starog (iako je na funkciju, protivno zakonu, došao kao funkcioner i finansijer vladajuće stranke); čak mu je povećao ovlašćenja i platu. Ali novi zakon je ukinuo glavni organ Agencije, Odbor, i prekinuo mandat članovima, a uveo novi kolektivni organ, Veće Agencije. Zakon je pritom ostavio više nego dovoljno vremena da se izabere i konstituiše to Veće, ali su nadležni to zaboravili da učine. Tako da Agencija dočekuje Dan borbe protiv korupcije tako što godinu i po dana posle donošenja zakona nema organ koji zauzima načelne stavove o primeni zakona i, još važnije, nadzire rad direktora i odlučuje o žalbama protiv njegovih odluka. U njoj dakle nije moguće sprovesti nijedan kompletan upravni postupak!
Kako će bilo ko da se nađe pod lupom takvog invalidnog organa? Sa stanovišta normalnih kriterijuma – nikako. Ali upravo zato ta lupa zaslužuje pažnju.
Nije li se nedavno pod lupom našla grupa novinara ljudi i organizacija iz civilnog sektora čiji bankovni računi su bili predmet kontrole u koju se nezakonito upustila Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma? I nije li ta ružna epizoda, ocenjena od mnoštva subjekata i domaćih i stranih, sve do UN, kao nedozvoljiv pritisak na medije i političke oponente, uprkos zahtevima da se objasni i navede osnov – do danas ostala tajna?
Stavljanje nekog pod lupu podrazumeva i najavljivani početak primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine. Ali iako je sve vreme, pogotovo u predizbornoj kampanji, stvarana predstava da bi se pod antikorupcijskom lupom prvenstveno mogli naći političari, funkcioneri, lica koja raspolažu javnim novcem i dobrima i njima blizak krug ljudi, oni čije bi bogatstvo moglo da se poveže sa pozicijom u sistemu, po svoj prilici to neće biti tako i ta priča će se završiti neslavno kao i mnoge slične pre nje. Jer konstruktivni predlozi da se javno objave prioriteti kontrole nisu prihvaćeni, a to koga će kontrolisati posebna jedinica PU (kojom rukovodi čovek koga, bez konkursa, na predlog ministra finansija, postavlja Vlada) utvrđuje se njenim planom koji je opet tajna.
Takva i tolika tajnovitost je ozbiljan razlog za zabrinutost, ali ne korupcionaša, već pre svega ljudi koji kritički govore i pišu o politikama ove vlasti. Ta tajnovitost ne govori o dobrim namerama. I ako će kroz famoznu lupu, u tajnosti, bez kontrole da nas posmatra oko loših namera, u narodu bi rekli urokljivo, onda i ono čemu se možemo nadati u borbi protiv korupcije mogu biti samo loši ishodi.
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Peščanik.net, 09.12.2020.