Ustaše, pobediše

Možda ćemo, a možda i nećemo saznati šta je sprečilo Aleksandra Vučića da ne izvrši još jedan državni udar. Ono što smo mogli da vidimo svojim očima, barem u Beogradu, bilo je ponovno vaspostavljanje i naseljavanje paramilitarnog kampa, ponovno stvaranje metalnog i živog zida navodno oko zgrada RIK-a, a zapravo Predsedništva (u kojem valjda više ne stanuje?), uparkiravanje oklopnih vozila i do zuba naoružane policije. Njegove televizije su upravo permutovale izborne rezultate pa natpolovičnu većinu dodelile gubitnicima ovih izbora, kad je glavni gubitnik pred kamerama ipak priznao poraz.

Sedam dana kasnije, svim učesnicima izbora ostalo je mnogo onih „a mogli smo“ pitanja. Svima osim Studentskoj listi.

Bivši režim oličen u bivšem predsedniku Srbije je mogao da ne raspiše izbore koje će tako maestralno izgubiti. Mogao je da na pad nadstrešnice reaguje drugačije, onako kako bi svaka normalna država. Mogao je i da izvrši planirani državni udar kao i toliko puta ranije. Ali, neka se oni žderu što nisu. Mi ćemo da sa uživanjem gledamo kako se odigrava psihološko-matematički eksperiment iz teorije igara, u nauci poznat pod imenom „Zatvorenikova dilema“. To je ono kad u nedostatku dokaza dvojici saizvršilaca ponude istovetni dogovor: ako izdaš pajtosa – puštamo te, a njemu deset godina ili tebi ako samo on izda, a ako i jedan i drugi priznate, dobijate po pet godina svaki. I obično obojica priznaju (iako bi im obostrano ćutanje donelo slobodu) jer nemaju poverenja jedan u drugog, a i više im se isplati da robijaju pet godina nego deset.

Ostala tri takmaca, navodni faktor stabilnosti, navodno autentična desnica i navodna evropska lista takođe imaju svoje „a mogli smo drugačije“ brige. Najmanje ih ima oduvek režimski SPS sa časnim izuzetkom (jedina sintagma gde se pridev časni može odnositi i na SPS) od četiri godine nepodržavanja vlasti. On nije mogao drugačije jer mu druga mogućnost nije ni bila na raspolaganju, da jeste, on bi je, lukrativan kakvim ga je vlast dala, sigurno iskoristio.

Samozvana autentična desnica je, kao i samozvana evropska, mogla drugačije, ali su obe samouvereno tvrdile da će podršku Studentskoj listi dati tek kad uđu u parlament. Ako im je za utehu, a verovatno nije, jedino „a mogli smo“ koje ne treba da ih muči je: ne, to niste mogli biti vi. Niste mogli biti oni koji će smeniti režim.

Do ove situacije da se Aleksandar Vučić ponaša kao bivši momak koji neprekidno zivka telefonom (Informerom) da vam tuli u slušalicu i preti raskidom koji se već desio ali ga on ne priznaje – mogla je da dovede jedino ovakva studentska organizacija. Jedino su oni ovakvi umeli i mogli da nenasilno smene jednu nasilnu vlast – nasilnu, zločinačku, protivprirodnu, bludnu.

Ispisujući pri tom emotivnu geografiju: Novi Sad, Novi Pazar, Nova Srbija.

Ajde grade – horska verzija

Peščanik.net, 02.11.2026.