- Peščanik - https://pescanik.net -

Za šta se glasa

Foto: Predrag Trokicić

Glas na predstojećim izborima je glas za šta? O čemu se odlučuje ili bi trebalo da se odlučuje na ovim izborima?

Prvo o tome hoće li se uvesti predsednički sistem. Po ustavu, Srbija je parlamentarna, skupštinska demokratija. Ukoliko vođa najveće stranke, koja kontroliše vladu i skupštinu, bude izabran za predsednika države, vlada će odgovarati njemu, a ne skupštini, ma koliko da je ta kontrola u ovom času slaba ili je nema, što će praktično ukinuti skupštinsku demokratiju. Kako to nije u skladu sa Ustavom, legitimnost se može uspostaviti ili promenom ustava ili promenom vlasti. Ovo drugo bi moglo da se postigne već na ovim izborima, pre nego što dođe do toga da se odlučuje o promeni ustava.

Druga odluka jeste da li će se napustiti nacionalistička politika tako kako se, otvoreno ili prećutno, sprovodi već tri decenije. DOS nije imao snage za to posle 2000, a pogotovo ne posle 2003, što je otvorilo vrata radikalima, odnosno naprednjacima. Čija je politika da će vreme za ostvarenje nacionalističke politike doći, a oni će biti ti koji će je i sprovesti. To podrazumeva da se definitivno ne reši niti jedan od zamrznutih problema, kako kada je reč o susedima, tako i kada je reč o odnosima sa Evropom i svetom. Na ovim izborima bi mogao da se napravi korak koji se očekivao posle promene režima 2000, a nije se napravio do danas.

Treća odluka jeste hoće li se krenuti u modernizaciju zemlje, sistemsku i još više pravnu ili, kako se to kaže, u jačanje institucija, ili će se povećati oslanjanje na centralizaciju vlasti. To podrazumeva vladavinu prava, promenu izbornog sistema i regulatorni sistem koji onemogućava oligarhijske odnose, u javnom i privatnom sektoru. Pretpostavke za to postoje, jer je i društveno i privredno zavisnost od vlasti pretežno negativna, a napredovanje i standard zavise sve više od lične preduzimljivosti, kako kod kuće, tako i preko granice. Da bi vlasti povratile ne toliko poverenje, koliko korisnu ulogu u društvu, potreban je uverljiv sistem odgovornosti. Počevši od predstojećih izbora.

Za to se, po mom mišljenju, glasa.

Peščanik.net, 13.03.2017.

IZBORI I PROTESTI 2017

The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija