- Peščanik - https://pescanik.net -

Zapisi iz srpske lajaonice

 
Sve je jednom bilo i sve nam se ponavlja, pa u zapisu ovom druge nema nego da i mi ponavljamo ono što nam se ponavlja.

Ubeđivali su mladi ustavobranitelji kneza Miloša da ne kažnjava tako strogo ljude koji nešto kažu protiv vlasti; knez je nekima odsekao bio jezike. Stigli oni u Nemačku i skandal neviđen. Ima Gospodaru u Londonu neki Hajd park i svak može sve da kaže, i protiv kraljice da govori i da mu u javnosti ništa ne bude. Sloboda. Surovi i lukavi knez se priklonio toj ideji, hajde neka vam bude, i eno vam u Šapcu one kafane pa to činite i zvaće se lajaonica, ali neka pisar u separeu pribeleži za svaki slučaj šta je ko lajao. Tako smo dobili Hajd-park, a sada je u Srbiji gore od toga: svi laju, novine beleže, s vrha države do dna iste.

Izjava izjavu stiže i niko nije siguran na šta će ovo izaći i šta će biti sa Srbijom nesrećnom, koja još Kosovo ima i nikom ga ne da i ne priznaje ga.

Prvo nismo verovali, ali smo proverili i tako je – slavni vođa SPO je zaista poredio Gospodara Vučića sa svetim apostolom Pavlom. Mislio je valjda na ono Pavlovo pod Damaskom, kada je pao s konja i video Isusa koji u svetlosti nekoj govori. Svi to znamo. A apostol Pavle je do tada gonio hrišćane, kamenicama je ubio onog mladića Stefana, sam kaže da je čuvao haljine onima koji su ubijali, izvlačio je ljude iz kuća i ubijao na mestu. Francuski akademik Alen Deko ga naziva „kagebeovcem“ u monografiji koja spada u ono najbolje o slavnom apostolu. Nema detalja koji akademik nije izučio. Pozabavio se čak i nekim mestima kojih se boje umni teolozi i izbegavaju ih. U pismu svojim partijskim drugovima ćelije u gradu Korintu, to se pismo zove Korinćanima poslanica druga, Pavle priča neke svoje muke i mentalne smetnje – u 12.7 – ovako: „I da se ne bih ponio za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, anđeo sotonin, da me ćuša da se ne ponosim“. Osećao je apostol tuđe meso u svom mesu i to zove kobni žalac koji ga je mučio celoga života. Postoji ravno trideset i šest teorija i pretpostavki šta je taj žalac – akademik Alen Deko sve to navodi i analizira. Neki pominju da je reč o epileptičnom napadu koji ga je često snalazio, neki opet o osećanju kajanja zbog toga što je Jevrejin i što je izdao svoje i priklonio se kao disident hrišćanima. Dijagnoze su različite i nema im kraja, a ima čak i jedna pretpostavka da ga je mučila ona njegova – uvek mu verna – đakonisa saputnica. Psihoanalitičari pominju čak da je to tuđe meso u njegovom – onaj žalac – dokaz Pavlove seksualne orijentacije, jer je navodno bio sklon homoseksualizmu, da je patio od jedne vrste sifilisa koji ga je pratio celog života. Akademik A. Deko se ne opredeljuje. Odnosno, on brižljivo prati taj žalac u mesu i analizira ga. Teolozi su o tome govorili, ali još nije jasno sve. Neku je muku imao to je izvesno i to mentalne prirode, a Renan i drugi misle da je ipak nešto u vezi sa sifilisom ili blisko određenom seksualnom opredeljenju.

To su čitave škole mišljenja i nije lako opredeliti se, ali ljudima se to događa a političarima veoma često – nešto ih muči i nikako da kažu.

Mi lično koji smo proučili sve Pavlove spise i pročitali sve o Pavlu što postoji kod katolika, pravoslavnih i protestanata kao i kod istoričara humanista, nismo sigurni za koju bismo se dijagnozu opredelili. Blisko nam je ono o epilepsiji. Problemi su u glavi i od glave počinje kod svakog od nas. Ovo što je izjavio Vuk Drašković nije neka teorija, već obično dodvoravanje onima koji su na vlasti, a to je trenutno Gospodar Vučić koji je i ustav i zakon i država i partija i sve službe s njima. Nije mu to prvi put i neće biti ni poslednji. Druga jedna izjava je još komplikovanija i s njom tek ne znamo šta ćemo. Ovih dana je sam Gospodar Vučić izjavio od reči do reči – „Ja nisam zadovoljan s onim što imam u glavi“. Ovo je već za Lazu kazao nam je sagovornik koga znamo kao ozbiljnog čoveka – mislio je valjda na kliniku „Dr Laza Lazarević“ u kojoj psihoanalitičari rešavaju ovakve probleme. Mi nismo sigurni lično, ali tu je negde problem, u glavi. Ako prvi čovek u državi nije zadovoljan s onim što ima u glavi, onda tek mi ne znamo šta ćemo. Nismo ni mi zadovoljni onim što smo iz glave Gospodara Vučića do sada slušali ali – tu se ništa ne može.

Jasno je da potpredsednik Vlade ima neku muku veliku i to priznaje iskreno, ali na čudan način, pa nije lako reći o čemu se radi.

Da je počeo da dreši kosovski čvor znamo, i to je dobro i da je krenuo u ofanzivu protiv kriminala i to je dobro. Kakve sve ideje ima o tome malo znamo, ali je krenuo da sve upodobljuje prema svojoj SNS i da sve menja u tom smeru. Znamo da se radikali mogu presvlačiti, ali da odelo ne čini čoveka. Jurišao je na Karlobag i Viroviticu i to znamo, i sada ga nešto muči u glavi. Ovakvu nesigurnost nije lako nositi u sebi, iako Gospodar Vučić nastoji da bude jasan i uverljiv. Ima u njegovoj glavi nečeg u šta nije siguran i to ga muči. Još ne znamo o čemu se radi, ali neki radikalski žalac u njemu postoji i muči ga. Svako od nas ima svoj žalac, ali se kod svih on ne svodi na isto. Političar ovako ne govori i koliko nam je poznato nema primera ovakvog. Muči ga ono o Srbiji kuda će i kako će, to je skoro izvesno i u to ne sumnjamo. Muči sve nas. Ako ga neko časti da je apostol Pavle pod Damaskom to nije malo, to je znak da je neko prosvetljenje moguće; ako ga pak ophrvaju sumnje u sebe i u ono u sopstvenoj glavi to je nešto drugo – možda je taj Vučićev žalac radikalski sindrom, da se i mi izrazimo rečnikom lekarskim. A sindromi su znaci koji telesno najavljuju probleme i lične i opšteg tipa. Može neko biti sumnjičav šta mi građani imamo u našim glavama o njemu, o Gospodaru Vučiću, a imamo i strah kuda nas on vodi – ali da neko sebe muči sam s onim što u sopstvenoj glavi ima, to je već zaista komplikovano – i mi odustajemo od pretpostavki.

To je ipak par excellence političko pitanje i tu ima već nekih pretpostavki. Ovako kako je krenuo, Vučić bi da upodobi Srbiju nečem što se nalazi u njegovoj glavi. Opet zamka. Ne znamo šta je to. Ali znamo da ovo jednoumlje ne sluti na dobro, jer vodi u jednopartijski sistem, ako sa SNS nismo već dobrano zakoračili tamo. Hoće da upodobi Beograd, da smeni Đilasa koji ne blista baš idejama koje dobru vode, hoće da upodobi Vojvodinu pa hajde da pričekamo, da vidimo – ako krenu protesti protiv njegove politike, neka ih, ne sviđaju se Vučiću, ali on će im se bezmalo pridružiti, pa puklo kud puklo. On i premijer Dačić rekonstruišu vladu, ali nikako da rekonstruišu ono u svojoj glavi, a bez toga rekonstrukcije nema i ne može biti, budući da je problem u glavama našim, a najviše u glavi Gospodara Vučića koji nam to poručuje.

Negde kod Maxa Vebera – ima i kod drugih – ima misao da nered u glavama jeste posledica nereda u postupcima, a neki citiraju i obrnuto – nered u rečima i izjavama je posledica nereda u glavi. Stoga smo toliko pažnje u ovom zapisu posvetili ovoj izjavi, a prepustimo teolozima da rešavaju ono što se svetom apostolu Pavlu dogodilo pred samim kapijama Damaska.

Izjava ove vrste ima mnogo i iz dana u dan se ponavljaju – Srbija je postala slobodna lajaonica a ne Hajd-park.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 21.09.2013.

The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)