Zavod za institut

Bela Lada Niva na čijim je vratima to pisalo, donosila je neke koristi vlasniku – propuštali su ga na naplatnim rampama i dozvoljavali mu prolaz tamo gde je inače bio zabranjen. Pošto je ta marka automobila već bila prepoznatljiva kao službeno vozilo, niko nije posebno zagledao u natpis, a i da je zagledao, malo kome bi, u mnoštvu nesuvislih naziva, bilo sumnjivo da postoji „zavod za institut“.

Ali, to je bio privatni, komedijaški projekat koji nije imao društvene posledice. „Narodni pokret za državu“ je sasvim druga priča, takođe komedijaška i privatna, ali ipak sa državnim implikacijama.

Sam naziv, suvisao taman koliko i zavod za institut, budi neke logične sumnje. Prvo, zašto je tako skroman? Mislim, kad već kopira Putinov. Dobro, naravno da ne može da bude sveruski narodni front, ali zašto nije bar svenarodni? Jer nije isto da li iza njega stoji narod ili – ceo narod, zar ne? Zašto sad odustati od poslovične megalomanije kad znamo da bi ova vlast, da je Bil Gejts, kompaniju nazvala Macrohard a ne Malimekani.

Opet, ako bar u nazivu hoće da se razlikuje od Putina, a naročito bi da u trenutnoj geopolitičkoj situaciji izbegne reč front, predsednik Srbije je pokret mogao da nazove i opštenarodni, pa da mu skraćenica bude na primer ONO i DSZ. Em se primarna ciljna grupa još seća Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, em taj naziv sažetije govori o navodnoj nameni projekta, a i lakše se skandira na mitinzima. Da ne pominjem koliko je zgodnije vojsci da energično izvikuje: „Ono i d,s,z!“ a nema sumnje da će izvikivati sad kad je ministar odbrane zatražio čvrsto jedinstvo vojske, države i crkve. Kad smo već kod toga, i popovima se bolje uklapa uz metanisanje dok „narodni pokret za državu“ više zvuči ko opelo, bože mi oprosti.

Ključno pitanje je ipak – šta će mu uopšte pokret? Pa i međunarodne organizacije za merenje sloboda su već zvanično zaključile da je vlast tako dobro zavrnula sve slavine da ju je nemoguće smeniti na izborima. Plus 700.000 članova, svaki neka obezbedi samo po još jedan glasački listić, to je već milion i po. A nije da nemaju sve naše lične podatke. I ne samo preko Telekoma, Čistoća vam takođe očitava i fotokopira ličnu kartu i za banalnu grobljansku uslugu kao što je taksa za postavljanje spomenika (koja je, računajući po kvadratnom metru, skuplja od poreza na stan).

Dakle, ispada da je predsednik Srbije baš ovih dana opet pokrenuo tu priču samo zato da bi i on imao nešto da kaže o sebi, navodnom vizionaru i strategu.

Dok svi drugi pričaju o Zoranu Đinđiću, stvarnom vizionaru i strategu. Kome nije odao poštu, valjda jedino on.

Peščanik.net, 13.03.2023.

Srodni link: Zlatko Minić – Jedi pitu i ne pitaj koliko košta