Baba-Ruža ruši Pink

Priznajem svoj kompleks izmeštenosti, kojim jedino mogu da opravdam svoje praćenje svakog uhvativog info-treša iz Srbije i šire: tako objašnjavam što sam u nedelju pohrlila na vest da će u info-programu vikendom dežurne pačavre na Pinku nastupiti Baba-Ruža, vlaška specijalistkinja u području vračanja, prizvana za tu priliku iz Švajcarske; takva antropološka poslastica ne propušta se, bilo da je reč o pravoj ili patvorenoj. Patvorena bi zapravo bila još veća poslastica… Baba-Ruža je izgledala autentično, ali istraživački užitak potpuno je uništen u toksičnom Pink okruženju. Tu se našao nadriznalac, koji je sve pročitao „u knjigu Karla Gustava Junga“ i koji je stalno prekidao Baba-Ružu i oduzimao joj reč. Ostalo su doprinele pačavre, gušeći svaku mogućnost da nešto zaista čuju, i pljusnule su svoje doimanje boga, karme i smisla života, iskristalisano između pedikirke i masera. Baba-Ruža da u zemlju propadne! I ono malo što je uspela reći svojim autentičnim doimanjem padeža (za razliku od frljanja s padeži onog jungoida) bili su dragoceni delići o crnoj svadbi, no najvažnija je ipak bila njena duboka posredna subverzija.

Prvo, očito je da Pink osoblje nije uspelo da u celom Beogradu i državi ulovi jednog čestitog etnologa: to je terminalni dokaz o nivou obrazovanja koji bi korporacija, istovremeno i istociljno sa državom, htela da vrelim gvožđem utisne na kožu svakoga Srpčeta. Ovo htenje sve se više ocrtava u užasnim oblicima, počev od same pojave ministra za obrazovanje pa do poučnih džinglova iste korporacije. Drugo, taj čopor uporno zaurlava o nekakvim tradicionalnim vrednostima i naduvava nacionalno štagod, uglavnom sa đubreta stereotipa. No u realnosti, njihov odnos sa narodom je kolonijalno nipodaštavanje, jer je reč o neproverenoj, kroz jedinu stranku nefiltriranoj masi, u kojoj su svi sumnjivi ako ne spomenu mudru vođinu politiku u prvoj rečenici. Baba-Ruža je takav element: em se celo osoblje prepalo od uroka, em su se pred kamerama svi potrudili da ona kaže što manje. Ona je zapravo jasno pokazala kako izmećari hoće lažni narod unjkavaca i plaćenika, nipošto nepredvidljiv i samosvojan. Treba se nadati da je sem posredne subverzije Baba-Ruža podarila ansamblu i neke od svojih standardnih usluga, koje će se ostvariti u narednim danima. Naivčina bi pomislila kako truli populizam jedva čeka na ulov pravog primerka iz naroda, ali to je poslednje što klasa postruralnih i predurbanih poluproizvoda želi, jer nemaju osnovnih kvalifikacija niti za jednu profilisanu socijalno-kulturnu grupu. Priznajem, doduše, da je staljinistički lingo sa pornografijom originalna kombinacija…

Ovakav raspad dešava se u vreme ozbiljnog potresa koji će se u najboljem slučaju podudariti sa onim još većim, inače jao svima: sem najavljene kupovine i lomljenja kičme svemu što nisu vučimediji, najavljena je unutrašnja čistka Pinka i uz to napad na RTS, da bi se progutao državni medij. Nije da je nezasluženo, naprotiv, posebno u doba kada nijanse više nemaju smisla. Ali kada medij u kojem se bez prestanka masakriraju padeži, a bogme i ostali delovi gramatike, i u kojem prostaštvo curi, gviri i maše iz svakog gesta, grimase i zvuka, zauzimanje ruševina javnog servisa izgleda posebno žalosno – pa ne iz saučešća! Jer, na kraju krajeva, biće progutan javni medij čija je glavna krivica prema vlasti ta da se vlasti čini kako nije bilo dovoljno dodvoravanja, a publici da ga je bilo preko svake podnošljive mere i na uštrb svake javne koristi.

Baba-Ruža, ili ona koja ju je briljantno odglumila, bila je vredna svake sekunde ovog potpuno otkrivajućeg medijskog događaja, koji dopunjava detalje poznatog. A ja sam bar za neko vreme smanjila osećaj krivice što još verujem u gledanje i beleženje.

Peščanik.net, 24.11.2025.