Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Pre petnaest godina bila sam u Irskoj uproleće, upravo u vreme izbora. Pamtim jedan izborni detalj: nedaleko od ulaza u kampus Triniti koledža u Dablinu, na banderi do autobuske stanice, u visini očiju, bio je mali letak i na njemu reči: „Ne budi šupak, ne glasaj za desnicu!“ Rezultat izbora doveo je do relativno pretežno leve podele vlasti, Irska i danas održava model uspešne poslovnosti i nezavisnosti – vidi kako je izgledao nedavni doček Trampa među Ircima. Nikad nisam našla tako ubedljiv motivacijski slogan kao što je ovaj irski.

Ništa ne bi smelo biti efikasnije ni u srpskom slučaju. Posle osude haškog suda za kosovske osumnjičene za ratne zločine, što bi moralo da proizvede olakšanje i očuvanje poverenja u autoritet i objektivnost suda, diktator smatra da to treba da iskoristi za povišenje temperature, i razglaba ne o presudi, nego o tome šta će uraditi kosovski Ustavni sud i Haški sud posle pritužbe. Reč je o najopasnijem delu njegove politike, koji označava ne samo suludo naoružavanje, već i potpirivanje rata na Balkanu: već danas sukob između Srbije i Hrvatske izgleda neizbežan, uz savezništvo Republike Srpske, sa mogućnim angažovanjem Crne Gore i izvesnom intervencijom na Kosovu. Srbija koja se bori za svoj nedeljivi deo razara BiH federaciju i pokušava da u Crnoj Gori organizuje srpske opštine – ukratko deluje kao najdestruktivniji deo Balkana. Ono što neraskidivo povezuje unutrašnju i spoljnu politiku i utvrđuje ovakvo uverenje je – laž sa prevarom. Ako to na unutarnjem planu izaziva mučninu (kad prestane smeh) i zamor materijala, na planu spoljne politike to ima potpuno drugačije dimenzije, značenje i mogućne posledice. Pobedi li diktator, veliki i pravi mirovni pokret morao bi da objedini čitav region. A mirovni pokreti spasavaju poneke živote i mnoge duše, ali obično nisu pobednici u ratovima. Najgore od svega, srpski tutori, Rusija i Izrael, utvrdili bi se u Evropi. Nadam se da ambicije ove dve najagresivnije sile ipak nisu tajna za većinu, dok američko ludilo ostaje na nepredvidljivoj strani.

Pišem u jeziku i sa pojmovima koji mi nisu nimalo bliski – o svetskoj politici, i priviđa mi se kafanski čaršaf. No unutarnja diktatorova politika imala je upravo taj cilj – narkozu svakog razmišljanja preko 3,4km lokalnog asfalta koji garantuje „povezanost sa svetom“ nekakve babuskare koja vidi idealnog unuka, ružnog, pokvarenog i glupog, kako u njenom svetu pravičnosti postaje vrhunska vlast. Mislimo globalno, pogledajmo pravovremeno na konačnu pobedu koju diktator sprema kao svoj poslednji prisilni izlaz, a na račun svih živih – čak i one babuskare.

Jer na pola godine rastegnuta predizborna kampanja ne može da donese nikakav obrt, nikakvo iznenađenje, ofucanost je tolika da potpuno skreće osećaj opasnosti. Diktator izvodi poslednje trikove – pominje drugu stranu, zatim sebe određuje kao „drugačije mišljenje“, i uz sve moguće uvrede drugoj strani (koja se zove i „režim“) poziva na televizijsko suočenje, u kojem bi drečao o tome da ga puste da govori u društvu svojih novinarskih droca sa koca i konopca, frljao se kilometrima (i naučno-tehnološkim parkovima) i verovatno protestno zapustio studio kad mu zagudi. Ko bi, uistinu, imao još toliko životne snage da se zabavlja pri takvom prizoru?

Zato, hladno i polako, Pobednikovim stopama, između zimnice i velikog spremanja, sa samo jednom mišlju za konačni cilj: ne budi šupak.

Peščanik.net, 17.09.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); sa Noah Charney, The Slavic Myth (Thames&Hudson, 2023), prevedeno na češki, slovački, kineski, korejski, tajlandski; Kje smo? Ljubljanski steganogram, roman (2024); Hetera in filozof, studija (2024); Zoper desnico, eseji (2026); Kuhinja revežev, eseji (2026). Po njenoj drami Kosovski mit Marko Torlaković režirao je predstavu Mati u pozorištu u Kruševcu, koja je tokom 2025. dobila nekoliko nagrada za režiju i glumu. Romani su joj objavljeni na slovenačkom, makedonskom i katalonskom, studije i eseji na francuskom, engleskom, rumunskom, hebrejskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, italijanskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025; Župančičeve nagrade grada Ljubljana za životno delo, 2026.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)

Author: Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); sa Noah Charney, The Slavic Myth (Thames&Hudson, 2023), prevedeno na češki, slovački, kineski, korejski, tajlandski; Kje smo? Ljubljanski steganogram, roman (2024); Hetera in filozof, studija (2024); Zoper desnico, eseji (2026); Kuhinja revežev, eseji (2026). Po njenoj drami Kosovski mit Marko Torlaković režirao je predstavu Mati u pozorištu u Kruševcu, koja je tokom 2025. dobila nekoliko nagrada za režiju i glumu. Romani su joj objavljeni na slovenačkom, makedonskom i katalonskom, studije i eseji na francuskom, engleskom, rumunskom, hebrejskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, italijanskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025; Župančičeve nagrade grada Ljubljana za životno delo, 2026.