Bilježnica Robija K.: Nema te više, Kane!

Sabrana dela Robija K: 35 godina (1984-2018), 2.300 strana u 5 tomova u izdanju Fabrike knjiga i Peščanika. Pomozite pretplatom ovaj veliki izdavački poduhvat. Do kraja septembra komplet knjiga je 6.500 dinara. Pošaljite svoje ime i poštansku adresu na [email protected], dobićete uputstvo za uplatu. Knjige izlaze iz štampe početkom oktobra. Komplet će u isto vreme izaći i u Hrvatskoj, u izdanju riječkog Ex librisa.

Feral Tribune, 11.11.1992.

Svi ekiposi iz dvora su skupili se iza trafo stanice. Oni su gledali u travušu i brisali su suzice žalosnice. Samo smo ja i Matko i Benac stojali u stavu mirno. Mi smo držali puvalice u čvrstim desnicama. Moj drug Dino je isto stojao u stavu mirno. On je gledao sa strogoćom u mene i Matka i Benca. Onda je Dino zavikao: “Oružjeeeeeespremi!!!” Mi tri smo u roku hitno napunili usta sa crvenim bobicama. Svi rulja su se zapiljili u nas. Meni se od ponosnosti nabockala koža na ježurka ježić. Onda je Dino zavikao: “Niiii-šani!!!!” Mi tri smo u roku odma podignili puvalice u usta. Dino je dreknijo: “Pali!!!” Puve su učinile: “Pjum… pjum… pjummmmm…” Dino je opet dreknijo: “Pali!!!” Puve su opet učinile: “Pjum… pjum… pjummmmmm…” Dino je još jednom dreknijo: “Pa-li!!!!” Puve su još jednom učinile: “Pjum… pjum… pjummmmm….” Onda je kod trafo stanice uletila tišinčina. Čulo se samo šmrcuckanje i cvilijona. Onda je kod travuše izgibao onaj flomić Boban. On je najprvo obrisao nos i oči sa rukavom. Onda je on izvadijo papirić iz reba i raširio je ga. Svi ekipa smo se zapiljili u Bobana. Njemu je isto nabockala se koža na ježurka ježić. Onda je Boban čitao sa papirića: “Dragi naš Kane… Zvali smo te Kane Šteta jer pošto smo znali da biće živa šteta kad te više ne bude… Mi tvoji drugovi ne možemo se pomirit sa tim bolom da te više nema među nama… Ali ruka krvnika nije znala za milost. Pao si u cvjetu mladosti, Kane…” Tu su se sve mulice tuta forca rascmoljile. Ona tuljanica Niveska je itnila se na travušu. Ona ja arlaukala: “Kaneeeee!!! Zašto si me mladu ostavijoooo…?! Zašto si me zavijo u crnilooooo…?!” Samo onda je Dino njoj dreknijo: “Digni se, tuko! Neću nikakvih preserancija u ovom svečanom času!!! Čuješ li me, oš da ti opalim jean čvenger?!” Niveska se hića diga i objesila se Tajani i Sandri za ramena. One su utroje opalile cvilijadu. Dino je rekao: “Nastavi, Bobane!” Boban je sa rukavom obrisao slinušu iz čunke. Onda je on dalje čitao sa papirića: “Dragi naš Kane… Mi tvoji drugovi nikad te nećemo zaboravit… Uvjek ćemo se sa ponosom sjećat trafika i posluga šta smo ih skupa popljačkali… Sjećaćemo se guma šta smo ih skupa izbužali… Sjećaćemo se pičnija šta smo ih skupa izdrpali… Ali ruka krvnika nas je zauvjek razdvojila… mučki te je sačekala, pizdalijojmaterinačetnička!… Mi tvoji najbolji drugovi to nećemo nikad oprostit… Sad kad si pao moš bit siguran da ćemo te osvetit… I neka ti je laka hrvacka zemlja… Slava našem Kani!” Mi smo svi u zboru viknili: “Slava mu!” E ali onda je neko iza doviknijo: “Alo, kakvi je to miting oko trafo stanice?! Ali će opet nestat struje!” To su bili onaj barba Ilija iz boračke i Teicin dida. Moj drug Dino je njima rekao: “Prvo i prvo nije ovo nikakvi miting, nego je ovo odavalo zadnje počasti!” Barba Ilija je rekao: “N bava kua! A kome odavate zadnju počast?” Ja sam rekao: “Odavamo je Kani Šteti!” Teicin dida je pitao: “Ajme, je li to oni mali frčkavi? A šta mu se dogodilo?” Onda je Benac zapiljio se u nebo i odrecitirao je: “Kane Šteta je pao za domovinu!” Barba Ilija i Teicin dida su skinili kape francuzice i stisnili su ih na drob. Barba Ilija je rekao: “Mmmme, jadan dečko… A iz čega je pao za domovinu?” Dino je rekao: “Pao je iz matematike i iz poznavanja prirode i društva!” Teicin dida je rekao: “Mmmmme, jadan ti je… I baš okinijo na tromjesečje?” Ja sam rekao: “Okinijo! I odonda ga više nema…” Barba Ilija je rekao: “Dobro, možda je dečko zbrisnijo u fremtu… mislim… Ne kužim kako možete odma govorit da laka mu hrvacka zemlja?” Benac je rekao: “Zato šta svi kažu da je Kane u zemlju propao!” Teicin dida je rekao: “Šta se čudiš, Ilija?! Takva ti je situacija, jebate! Jedni spiče u inozemstvo, a drugi u zemlji propadnu!” Barba Ilija je buljio u tupilu. E ali već je kod trafo stanice bio došao i onaj barba Mario. Barba Mario je rekao: “Šta je, ekiposi, štaste mrke objesili brke!? Pari da ste na sprovodu, jebate!” Dino je njemu rekao: “Odavamo zadnju počast Kani Šteti!” Barba Mario je iskobeljio oči: “Kani Šteti?! N bava kua! Pa jučer sam dečka vidio kako ide u školu!” Barba Ilija je njemu rekao: “Je, jučer je u školi pao za domovinu, a danas je u zemlju propao!” Barba Mario je zaviknijo: “A u pene! Pa to je strašno! Pa to je jezivo i užasno! Neam pojma kako bi nazva zemlju u kojoj djeca tako iznenada propadaju!” Teicin dida je rekao: “Grob iz vedra neba!”

Robi K. (IIIa)

Fabrika knjiga, septembar 2018.

Peščanik.net, 22.09.2018.

Srodni linkovi:

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Ploče i kazete

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Evanđelje

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Imamo euro!

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Dagi dude Tanjo

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Tito isti