Bilježnica Robija K.: Ploče i kazete

Sabrana dela Robija K.

Dizajn korica: Jana Oršolić

Sabrana dela Robija K: 35 godina (1984-2018), 2.300 strana u 5 tomova u izdanju Fabrike knjiga i Peščanika. Pomozite pretplatom ovaj veliki izdavački poduhvat. Do kraja septembra komplet knjiga je 6.500 dinara. Pošaljite svoje ime i poštansku adresu na fabrikaknjiga@sezampro.rs, dobićete uputstvo za uplatu. Knjige izlaze iz štampe početkom oktobra. Komplet će u isto vreme izaći i u Hrvatskoj, u izdanju riječkog Ex librisa.

Feral Tribune, 24.09.2004.

Ona učiteljica Smilja je objesila usta od čudila čim je ugibala u razred. To ih je objesila zato jer pošto je vidila ploču. Na ploči je sa velikim slovima kredom bilo napisano: “ŽIVIJO USTAŠKI DOGLAVNIK BILE MUDAK! ZAHVALNI GRAĐANI HRVACKE! SMRT NARODU – SLOBODA FAŠIZMU!” Uča je okrenila se prema razredu i pitala je: “Ko je ovo napisa?” Mi smo svi šutili. Uča je podviknila: “Brže da čujem ko je ovo napisa?!” Mi smo svi rekli: “Mi nismo!” Onda je uča Smilja rekla: “A jel vi znate da je ovo sad zabranjeno po novom zakonu, a? I da će onaj ko je ovo napisa završit u bajbuk? Odnosno u popravni dom, a roditelji će mu u bajbuk!” Mi smo šutili i gledali smo u parkete. Uča je rekla: “Vi sad sigurno mislite da ću ja uzet spužvu i ovo obrisat, a?” Mi smo šutili i gledali smo uču sa zbunjozom. Uča je dreknila: “Kurac ću obrisat! Ja ću sad nazvat panduriju da ona malo istraži počinitelja! Pašmo onda vidit kome će se u ovom razredu slagat brume!”

Onda je učiteljica Smilja sa mobitela nazvala prvu policijsku. Ona je rekla da ima za prijavit slučaj totalitarnih obilježja i simbola. Onda je ona poklopila mobitel i mučala je. Onda smo mi svi u razredu po ure šutili i gledali smo u plafonjere. Onda su za po ure u razred ugibala četri pandura. Jedan murac je bio u civilki i tri su bili u uniformi. Plus su oni u uniformi nosili mace i kompresore. Murac u civilki je dao rukohvat učiteljici Smilji i rekao je: “Mi smo iz specijalnog odreda! Ja sam imspektor Jure, a ovo su panduri Mate, Stipe i Ive! Di je mjesto delikta?” Uča Smilja je rukom pokazala prema ploči i rekla je: “Evo ga!” Imspektor Jure je pogledao u ploču i rekao je: “U pičku mile matere!” Na ploči je pisalo: “ŽIVIJO USTAŠKI DOGLAVNIK BILE MUDAK! ZAHVALNI GRAĐANI HRVACKE! SMRT NARODU – SLOBODA FAŠIZMU!” Imspektor Jure je opet okrenijo se prema učiteljici i pitao je: “Prepostavljam da je počinitelj nepoznat?” Uča Smilja je rekla: “Nepoznat je!” Imspektor Jure je rekao: “Odlično! Znači cili će razred u stancu na imformativni razgovor!” Uča Smilja je rekla: “Odlično!”

Onda je imspektor Jure okrenijo se prema razredu i podviknijo je: “Jel vi znate ko je bijo Bile Mudak, jebemlivam krvavu nedilju?!” Mi smo svi vrtili glavom kao da nemamo blage. Imspektor Jure je dreknijo: “Knjižovnik je bijo, jebemlimu srce issovo!” Mi nismo ni zuc u razredu nego smo samo gledali ispred sebe u klupe. Imspektor Jure je rekao: “A sad je isticanje knjižovnika strogo zabranjeno prema zakonu o totatilarnim obilježbama i idologijama!” Uča Smilja je uletila: “Mislite na totalitarne ideologije?” Imspektor Jure je rekao: “Pa kažem totatilarne idologije!” Uča je pitala: “Mislite na totalitarizam?” Imspektor Jure je podviknijo: “Pa kažem totatilarizam, žemska glavo! Nemam sad vrimena s tobom utvrđivat gradivo! Jedino akoš i ti s menom u stancu!” Onda je učiteljica Smilja hitno začepila labrnju.

Onda je imspektor Jure okrenijo se prema murcima i viknijo je: “Mate, skidaj ploču!” Panduri Mate, Stipe i Ive su uzeli mace i kompresore i krenili su prema ploči. Onda je uča Smilja uletila: “Čekaj malo, pa imate spužvu!” Imspektor Jure je pitao: “Koji će mi kurac spužva?” Uča Smilja je rekla: “Pa da obrišete to sa ploče! Ne morate je cilu skidat!” Imspektor Jure je rekao: “Štaš ti mene sad učit moj posal, a? U pravilima službe lipo piše – ploče sa totatilarnim obilježbama skinit i donit u stanicu kao materijalni dokaz! Kakoš ćopit počinitelja bez materijalni dokaza, a?” Uča je opet hitno začepila labrnju. Imspektor Jure je okrenijo se prema murcima i rekao je: “Mate, skidaj ploču!”

Onda su pandurijanci Mate, Stipe i Ive navalili na skidalo. Oni su po ure cipali sa macama i sa kompresorima. Onda su oni skinili cilu ploču i maknuli su je ustranu. Samo na zidu ispod ploče je velikim slovima pisalo: “ŽIVIJO DRUG TITO I KOMUNISTIČKA REVOLUCIJA!” Imspektor Jure je viknijo: “Šta je sad ovo, jebemliti neću boga?! Opet pisac?!” Svi u razredu su bili u čudilu sa zinutim ustima. Imspektor Jure je rekao: “U pičku mile matere! Pa ovo je već masovni zločin!” Svi rulja su šutili i gledali su u zid. Na zidu je pisalo: “ŽIVIJO DRUG TITO I KOMUNISTIČKA REVOLUCIJA!” Onda je imspektor Jure okrenijo se prema murcima i rekao je: “Mate, nema druge nego rušit cili zid!” Onda je pandur Mate rekao: “Možemo ga mi rušit, nije problem, al ko zna štaš nać ispod!” Imspektor Jure je rekao: “Dobro i govoriš, jebenti nedilju! Jošćemo naletit na nalazište, pa di si onda!” Murac Mate je samo slegnijo ramenima. Imspektor Jure je rekao: “Nije se ovo za zajebavat! Idem ja zvat načelnika u stancu!”

Onda je imspektor Jure otvorijo mobitel i nazvao je prvu policijsku. Onda je on rekao: “Tereza, jes ti? Aj oš me molimte spojit sa Tripunom!” Onda je on čekao da ga spoje sa načelnikom. Onda kad ga je spojilo on je rekao: “Tripune, jes ti? Slušaj, jel ti baš oš da se poštiva ovi novi zakon, a?” Iz mobitela je nešto govorilo. Imspektor Jure rekao: “Ma ovi novi, jebaga iss! Ovi o totatilarnim obilježbama!” Iz mobitela je opet nešto govorilo. Imspektor Jure je rekao: “Oćeš znači, a? A dobro, ti si to reka, nisam ja!” Onda je imspektor Jure zaklopijo mobitel. Onda je on okrenijo se prema murcima i rekao je: “Mate, sruši školu!”

Robi K. (IIIa)

Fabrika knjiga, septembar 2018.

Peščanik.net, 28.09.2018.

Srodni linkovi:

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Evanđelje

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Imamo euro!

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Dagi dude Tanjo

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Tito isti

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Nema te više, Kane!

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić

Rođen je u Sarajevu 1960. Osnovnu i srednju školu završio je u Splitu, a u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB, na čijim se stranama vide zameci potonjeg “Ferala”, Ivančić 1984. dobija nagradu Sedam sekretara SKOJ-a. Urednik je i jedan od osnivača nedeljnika “Feral Tribune”.

U biblioteci “Feral Tribune” objavio je “Bilježnicu Robija K.” (četiri izdanja: 1994, 1996, 1997. i 2001), i studiju “Točka na U” (dva izdanja: 1998, 2000). Izabrane novinske tekstove objavio je 2003. u dve knjige, i to oglede o tuđmanizmu pod naslovom “Lomača za protuhrvatski blud”, a oglede o posttuđmanizmu pod naslovom “Šamaranje vjetra”. Prvi roman “Vita activa” objavio je 2005.

Od 2005. “Fabrika knjiga” objavila je sledeće Ivančićeve knjige: “Robi K.” (2006), u dva toma; a onda i “Robi K. Treći juriš!” (2011); zbirke ogleda “Animal Croatica” (2007), “Zašto ne pišem i drugi eseji” (2010), “Jugoslavija živi vječno” (2011) i “Sviranje srednjem kursu” (2015, u saradnji sa “Peščanikom”); romane “Vita activa” (2005, drugo izdanje ) i “Planinski zrak” (2009), te zbirku priča “Radnici i seljaci” (2014, u saradnji sa “Peščanikom”).

Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća “Novosti” i za “Peščanik”. Živi u Splitu.

Viktor Ivančić

Viktor Ivančić (Svi tekstovi)