Bilježnica Robija K.: Tito isti

Sabrana dela Robija K: 35 godina (1984-2018), 2.300 strana u 5 tomova u izdanju Fabrike knjiga i Peščanika. Pomozite pretplatom ovaj veliki izdavački poduhvat. Do kraja septembra komplet knjiga je 6.500 dinara. Pošaljite svoje ime i poštansku adresu na [email protected], dobićete uputstvo za uplatu. Knjige izlaze iz štampe početkom oktobra. Komplet će u isto vreme izaći i u Hrvatskoj, u izdanju riječkog Ex librisa.

Feral Tribune, 28.02.1994.

Mi smo išli za vikend kod mog dide na Šoltu. Mama je ronzala da njoj je to živa tlaka jer pošto moj dida nema televiziju. Onda prošišaće joj Santa Barbara. Tata je govorijo da jadni moj dida da nikad se on neće naviknit na ovo novo. Mama je rekla da nije on jadan jer pošto nije se mogao naviknit ni na ono staro. Ja sam pitao roditelje da šta im je to ovo novo i ono staro. Tata je rekao da nema se šta mene prčmoljka brigat za novo i za staro. Onda je on nešto promrsijo da isti kua drugo pakovanje. Kad smo došli pred didovu kuću dida je rekao: “Šta ste došli?!” Moj tata se nakeserijo: “Ha, došli smo te malo obać! Da vidimo je li si živ, je li si zdrav!” Dida je rekao: “Okej, obašli ste me! Živ sam, zdrav sam! Aj bog!” Ja sam viknijo: “Dida, jel mogu ja ostat?” Dida je rekao: “Naravski, ti si didina mala pantaganica! Dođi ti, mišu, dođi…” Onda smo mi dva za rukice otišli prema kući. Mama je viknila: “Alo! A šta smo mi dva ovde, a?” Dida je rekao: “To se i ja pitam!” Tata je viknijo: “Oš nas pozvat u kuću il ćemo sami unić?” Dida je promrsijo: “Isti kua drugo pakovanje!” Tu sam se ja sjetio tatine spike o ovom novom i onom starom. Poslje smo u kući srkali kavicu i limunadu. Didi je u kužini visila slika od nekog barbe. Ja sam njega pitao: “Dida, koji ti je ono?” Dida je ustao se i rekao je: “To je drug Tito, naš precjednik!” Tata je u roku odma zaškarpunijo se po faci. Mama je podviknila: “Dida, nemojte mi trovat maloga!” Ja sam pogledao u limunadu. Dida je meni rekao: “Nije tebi, pantaganice, zatrovana limunada, nego ti je glupoj materi zatrovan mozak!” Mama je rekla: “A u pene bonačića, opet će počet…” Dida je napečijo bradu: “Ma šta ću ja počet?! Jel ovo na slici možda nije drug Tito, a?!” Mama je rekla: “Je, al nije to naš precjednik!” Dida je viknijo: “E meni je on precjednik! A ti si u mojoj kući! Jasno?” Mama i tata su se samo fljasnili po čelu i zašutili su. Dida je meni rekao: “Saće tebi tvoj didac sve ispričat o drugu Titu i komunističkoj partiji…” E ali tu je tata viknijo: “Daj, čoviče, zakoči se, jebaga led! Pa di ti živiš?!” Dida je se isprsijo i rekao je: “Ja živim u Jugoslaviji! A ti?” Tata je vikao: “Ma kakvoj posranoj Jugoslaviji, jebaga led!? Ti živiš u prošlosti!” Mama je promrmorila: “Ha, isti kua drugo pakovanje!” Ja sam odma se sjetio spike o ovom novom i onom starom. Onda je dida skupijo ombrve i rekao je: “Ovako! Niko meni neće u mojoj kući govorit di ću ja živit! Ja ću živit di ja oću, jasno?! Jesam li ja vas ovdi zva? Nisam! E, pa neće se onda mene ovdi učit ko je meni precjednik! Jasno!?” Moji roditelji su opet se fljaskali po čelu. Onda sam ja rekao: “A mi u razredu isto imamo sliku precjednika…” Mama je uletila: “Aj ti mali ne seri! Viš da ga samo rajcaš!” Samo nije moj dida nju ništa obazirao. On je meni rekao: “Pa naravski da ćete imat druga Tita u razredu! Najbolje još da ga nemate!” Ja sam zagledao se u didinu sliku. Onda sam rekao: “Pa ne sliči mi baš na ovoga!” Dida je odmahnijo rukom: “Nije ti to ništa važno kako ko izgleda! Tito – to smo svi mi!” Ja sam pitao: “Mama je isto Tito?” Dida je rekao: “Nije, mama ti je krebil! Ali nju ionako neš stavljat na zid…” Mama je samo zaškrgutala zubima zbog Sante Barbare. Ja sam didu pitao: “A ovi šta se stavljaju na zid?” Dida je rekao: “E, svi su ti oni, unukiću, drug Tito!” Ja sam pitao: “Je li su baš Tito ili su isti Tito?” Tata je uletijo: “Nisu isti Tito nego obratno!” Meni je tu uletilo čudilo: “Kako obratno od isti Tito?” Tata je rekao: “Titoisti!” Didi je časkom uletilo tupilo od nekuženja. Samo je on nešto skužnijo da ga tajo brumaje. Onda sam ja viknijo: “Ha, ubra sam! To je ona baza o ovom novom i onom starom!” Dida je rekao: “Je li? A koja vam je to baza?” Tata se nakeserijo: “Ha, isti kua drugo pakovanje!” Dida se najprvo zagledao u sliku. Onda je rekao: “A jesi siguran da nije obratno?” Tu se moj tata zapiljio u sliku. Onda je on pitao: “Kako misliš obratno?” Dida je rekao: “Isto pakovanje drugi kua!”

Robi K. (IIIa)

Fabrika knjiga, septembar 2018.

Peščanik.net, 24.09.2018.

Srodni linkovi:

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Ploče i kazete

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Evanđelje

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Imamo euro!

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Dagi dude Tanjo

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Nema te više, Kane!