Duboki krst, kulenov stožer, identitetske nauke – ne nužno tim redom

Retko je u istoriji javnog/državnog ludila Srbije bilo ovakve koncentracije u kratkom vremenu, i pri tome stvar nije bila ograničena na vučimedije, već je ozbiljno posegla u neke od principa EU.

„Duboki krst“ bio je izraz jednog od božjaka koji su preplavili glavni grad zajedno sa milionom vernica i nešto vernika – toliko ih je i u Madridu koliko juče bilo u samo jednom danu papine posete. Šta to znači, ostaje potpuna tajna, verovatno povezana sa duhovnom vertikalom i bakšišom u božjakovom vodičkom biznizu. No nadmetanje ko će sa više duhovnosti a manje padeža izvređati bogorodicu doseglo je vrhunac upravo u medijskoj kanti za đubre koja je veri najviše dala, kad je top-džinglovka opisala svoje muke i šire, muke svih koji su dali milione za svoje garaže i ono iznad, za svoje džip Mercedese i Rolexe, kad im se neko sa krntijom od 200 evra i još manje u džepu parkira pred garažu da bi kupovao u Maxiju. Ova predanost veri doduše je potvrdila da bogorodica ipak ne može biti odgovorna za šljam koji se kači za njen pojas, ali zar ne bi mogla bar jedanput da, recimo, putem groma napravi kurcšlus usred najvećeg dranja u studiju, ili sprži sav stiropor, ili bar slomi nečiju štiklu…Sasvim uzgredno, u mome pokušaju klasifikacije medijskog diskursa, ispostavilo se da je statistički najveći neprijatelj padeža direktor PTT Srbije Anđelković, i to u teškoj konkurenciji trenutne nadmoći božjaka i bogomoljki.

„Kulenov stožer“ mogao bi opisati diktatorov povratak u domovinu posle nezapamćene brljotine koju je izveo u Tivtu. Natrag, među mlade, sa kulenom, kobasicama, slaninom i kozjim sirom, svim čega nije imao u Crnoj Gori, gde prevlađuje „ona evropska hrana“ (guše se parizerom, koji je on prevazišao?), a sve to na Paliću, negde u Severnoj Srbiji, koja se nekada blokaderski zvala Vojvodina. U pozadini je ostala ključna odluka voditelja EU da zbog njega ubuduće omoguće postepeno i parcijalno prihvatanje država – kandidatkinja za članstvo: to uništava negovanje principa, svečanost čina, čvrstinu zahteva i ispunjenih kriterijuma, i zapravo zadire u samu osnovu i smisao EU. Praktično, to znači da država može beskonačno biti kandidatkinja sa onim prihvaćenim uslovima koji su neophodni za evropske finansije u oba smera – za eksploataciju i pomoć, povremeno i sa političkim razlozima u vidu šamara od strane EU. EU je na kraju pokazala svoje najgore birokratsko lice, jedino što joj preostaje sa patetičnim diktatorskim čivijašem. Srbija je uspešna u onome što radi sebi, a Crna Gora ulazi u EU brzo (do 2028) i punopravno, kako je cinično primetio Makron, koga je baš briga za tumačenje vučimedija. Kad ne znaju padeže, šta tek da rade sa stilistikom!

„Identitetske nauke“ su, po Dejanu Vuku nam Kuku, istorija i geografija. Za te nauke će se ministarstvo školstva i prosvete posebno pobrinuti, čim skinu sve nepoželjne direktore, otpuste sve učitelje, nastavnike i profesore koji se nisu esenesizovali (ali iskreno), upute đake u privatne škole a nateraju da plaćaju državne, uvedu fizičke kazne za odsustva sa veronauke, i uopšte šibe, prutove, klečanje na kukuruzu i celivanje ruku, moštiju i diktatorove slike, možda i stari običaj zvani subota-đačka bubota. Sa druge strane, novi stručnjaci, kao Nr 2 u tamanjenju padeža – ordenizovani profesor Petričković, napisaće udžbenike istorije u kojima će identitet biti najvažniji. Kako to izgleda, već duže vremena pratimo. Priznajem da me skoro više fascinira identitetska geografija: koje su reke tekle Srbima u korist, a koje ne, kako se škriljac odnosi prema izdajstvu krečnjaka, dokle su se šume protezale u korist četnika i sl., da i ne govorimo o ulozi klanaca Prokletija u širenju Šiptara. Konačno je ministar otkrio da diktaturu zapravo malo zanimaju korisne tvrde nauke i tzv. naučno-tehnološki parkovi, nego da je konačno otkrila svog najvećeg, večnog, od kosovskog boja blokaderskog neprijatelja – humanistiku. Tu je ono pakleno klupko mržnje prema sebi i Srbiji kao sebstvu, tu je Dasein mržnje prema totalitetu, koji je srpstvo, tu je svo to skupo i od spolja plaćano istraživanje koje je nepotrebno, jer je duhovnost urođena a znanje kolebljivo – stalno se menja. Čak i geografiju (sa arheologijom, paleontologijom i antropologijom) treba oteti iz smrtnog zagrljaja humanistike: to će biti glavni zadatak svetosavskog unezveriteta.

Možda mogu, sa svojim slovenačkim iskustvom, da malo podignem srpske čitaoce time što će svoje oronulo sebstvo porediti sa sličnima i uvideti da nisu sami na svetu: na izborima u Sloveniji pobeda je pripala centru-levici, ali desnica je uspela da izmanipuliše sastavljanje vlade. Tako smo u nedelji pre oblikovanja vlade i koji dan posle dobili parlamentarni odbor koji će proganjati političke protivnike, lični Janšin advokat postao je ministar unutarnjih poslova, ministar spoljnjih najavio je osnivanje izraelske ambasade i skinuo je palestinsku zastavu (predsednica države ju je, bar privremeno, zadržala na svojoj zgradi), ministar u korupcijskoj istrazi vodiće finansije, teolog infrastrukturu, a predsednik parlamenta, dva puta osuđen, nazvao je sve poslanice opozicije uličarkama…

Sa srdačnim pozdravima iz Ljubljane!

Peščanik.net, 08.06.2026.