Glad 1, glad 2

Na vrhuncu raspada sistema u Srbiji, igranje ljudima kao političkim pionima postaje razlog za mnogo temeljniju intervenciju EU nego što je bila ona na koju je bivši predsednik reagovao sa svojim poznatim pozivom na dijalog. Vlast je naime razdelila dva štrajka glađu, od kojih je jedan, prvi, pravi, organizovan kao šatro/šatorski odgovor na drugi. Poslanik Mrdić gladuje na centralnom mestu na skupštinskim stepenicama, obezbeđen sa još dva šatora nepoznatog sadržaja i bezimenim veteranima koji takođe gladuju, a trajanje odnosno početak prilagođava se prilikama, e da bi svakako gladovao duže. Gladuje zato što bi hteo da se uhapse drugi osumnjičeni u procesu protiv krivaca za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Poslanik nije zadovoljan izborom dosad osumnjičenih i sudu je dostavio svojeručno sakupljene dokaze, te od suda zahteva odgovor odnosno skretanje procesa u pravcu koji bi on hteo da vidi. Drugim rečima, poslanik gladuje jer bi hteo da njegovo viđenje procesa izvansudskom, političkom intervencijom promeni zakonom propisani put. Ovakvo mešanje u sudski postupak moralo bi biti osuđeno u skupštini. Umesto toga, poslanik je podržan u svom zahtevu, što znači da vlast upravlja protestom i podržava pritisak na sud. Poslanik svoj protest štrajkom glađu izvodi ne pred sudom, kojem se obraća sa zahtevom, već pred skupštinom, koja predstavlja pravu pretnju sudstvu. Ostavimo po strani podršku vučimedija i izjave samog poslanika. Skup interesa koji se sasvim jasno čita iz čitavog događaja otkriva da vlast hoće da usili svoje viđenje nesreće u Novom Sadu i da joj tu nameru ometa sudstvo. To je dosad najveći pritisak na granu vlasti koja bivšem predsedniku posebno smeta i hoće da je potpuno disciplinuje. Serija slučajeva u kojima je sudstvo reagovalo po svojim pravilima i principima i serija slučajeva u kojima je kršilo sopstvena pravila i principe zajedno predstavljaju gorući primer za evropski sud za ljudska prava. Zašto takav slučaj nije na odgovarajući način već podnesen toj ustanovi?

Nekoliko desetina metara od tog očiglednog primera kršenja većeg broja zakona, propisa, ustava i ljudskih prava, a bogme i građanskog razuma, štrajkuje glađu očajna majka, koja je doživela najveći gubitak i onda još godinu dana prećutkivanja, ponižavanja i kršenja zakona, propisa i potpunog odsustva empatije. Ona vlast proziva kao majka i ne manje kao građanka. Na prvi pogled, oboje štrajkača glađu ima isti motiv – pad nadstrešnice. Poslanik za cilj ima skretanje istrage u smeru koji odgovara vlasti i bivšem predsedniku, dakle sakrivanje istine, majka i građanka hoće otkrivanje istine. No majka i građanka nije pripuštena ni blizu skupštine, već je fizički potisnuta na rub svetog gaja između glavnih zgrada državnih institucija, gde borave plaćenički Morloci. Morali bi zameniti mesta – majka i građanka u predvorje skupštine, poslanik pred odgovarajući sud. Skoro suvišna primedba – vučimediji na sve načine ponižavaju i potkazuju nju, ne njega. Bez obzira na mogućne još uvek lakoverne, nedvosmislena naklonjenost ženi čistih motiva pokazuje da se stvar naprosto ne može falsifikovati. A poslaniku Mrdiću patriotska akustička agresija iz najveće blizine očito godi. Ništa čudno, jer ni zvučni top nije primetio. Sve zajedno moglo bi biti poslednja, konačna prepreka režimu i zaustavljanje neminovnog, kad bi bivši predsednik otišao do majke i građanke, ispunio njene zahteve i shodno tome otišao u isključivo svoj nespokoj.

U razgovoru sa novinarkom na RTS u subotu, on je bar deset puta izjavio da „nema nikakvih problema“ sa sretanjem, i neka majka i građanka slobodno dođe u posetu – dok štrajkuje glađu!!! – ali nije pomenuo jedinu realnu mogućnost, a to je da on dođe i u „dijalogu“ je ubedi da prestane sa gladovanjem. Drugim rečima, opet je masno lagao. On uistinu ne može da poseti ni svog voljenog, hrabrog i izdržljivog poslanika, jer bi to značilo da mora da poseti i nju. Bivši predsednik na samom je kraju i nema nijednog rešenja, sem da sa uistinu monstruoznim licemerjem čeka da neko od njih dvoje umre. Jer njegova vlast je najskuplja, da dopola parafraziram onog pesnika poluklanja. Vučimediji seire prikazujući završnicu svog sveta kao utakmicu, pošto im je bivši predsednik otvorio put, zahtevajući da se ne vređa majka i građanka. Tačno su razumeli namig. Ni Rusija, ni Tramp, ni EU ne mogu da stvarno naude bivšem predsedniku. Majka i građanka može, i zato bi osnovni zadatak svih Beograđana na liniji Novi Sad – Novi Pazar bio da je u tome spreče, po cenu još koje godine borbe i razvijanja pameti i mašte. Beograđanin – pas lutalica to je prvi razumeo, i došao je da je štiti.

Peščanik.net, 10.11.2025.