Glasnogovornici i trbuhozborci

Ko je portparol naše Vlade? Ne znate? A ko je portparol predsednika države? Ne, nije, taj na kojeg mislite je savetnik, mada nigde nije zvanično navedeno na osnovu kog znanja i iskustva je on kompetentan da bude savetnik bilo kome, ponajmanje predsedniku države.

Zašto vas pitam ko su portparoli? Pa zato što ih naše institucije uglavnom nemaju. Imaju ih Pentagon, Bela kuća, glavni tužioci u Hagu, Ketrin Ešton ima portparolku… Imaju ih i holivudski glumci. Samo ih naša vlast nema. Nema ga, ili nam ga bar nikada nije predstavio, čak ni Vuk Jeremić, svetski, a naš. Očito više naš nego svetski inače bi usvojio manir da umesto njega povremeno govori njegov glasnogovornik.

Ako neko i ima portparola, to je uglavnom samo iz nužde, kao DSS, na primer, čiji je predsednik stalno opravdano odsutan duhom i telom, a bogami i srcem koje je, kao što znamo – na Kosovu, ali taj više deluje kao lutka nekog trbuhozborca tako da se ne može ubrojati u prave portparole. (U njih se ne može ubrojati ni portparolka DS jer je svi više prepoznajemo kao donedavnu žestoku kritičarku iste te partije nego kao nekog ko zastupa stavove Demokratske stranke.)

A zašto vlast nema portparole i zašto bi bilo bolje da ih ima? Krenimo od ovog drugog pitanja. Da, na primer, premijer Dačić ima portparola, onda bi portparol, a ne on, koji je i ministar policije, lupio onu glupost da su krvavi kafanski obračuni samo deo srpske tradicije, pa bi onda premijer mogao da se ogradi od svog portparola i da mu eventualno da otkaz. Ili, da vicepremijer Vučić ima portparola, onda bi nam portparol prepričao kako je našem vicepremijeru ukazana posebna čast jer ga je ruski ministar pozvao da obeduju za istim stolom, umesto što nam je to ispričao sam Vučić pa je zvučao kao usplahireni školarac koji se hvališe, što ne pogoduje imidžu koji gradi u javnosti.

Vratimo se sad na prvo pitanje – zašto onda vlast nema portparole? Sigurno ne zato što neće da rasipa pare iz budžeta jer lepo vidimo da, kao i prošla vlast, zapošljavaju i šakom i kapom – bez konkursa, bez razloga i bez mere.

Pa zašto onda državni funkcioneri nemaju portparole? E pa zato što bi se onda portparoli, a ne oni pojavljivali u javnosti, što naši političari generalno nisu spremni da dopuste. Prvo, zato što veruju da svako, pa i najtrapavije pojavljivanje u javnosti donosi političke poene (nažalost, stvarnost ih ne demantuje), a pošto je kod nas večito predizborno doba naši političari ne propuštaju priliku da pokupe svaki poen. I drugo, a mnogo važnije, zato što je kod nas sasvim uobičajen stav – ”partija to sam ja”. Odnosno ”institucija to sam ja”. Odnosno ”država to sam ja”. Pa zašto bi onda angažovali posrednike da nam to kažu?

Peščanik.net, 27.05.2013.