Hepiend nad hepiendovima

Najbolji hepiend ili bar najviše po mom trenutnom ukusu koji sam ikada odgledala je bio u argentinskom filmu Tajna u njihovim očima. Postoji i američka verzija ali mi ona u odnosu na original deluje kao bolivudska kopija. Ako niste videli ni jednu ni drugu, pokvariću vam efekat iznenađenja na kraju: očajni muž, inače tiha i blaga osoba, kidnapuje psihopatu koji mu je silovao i ubio ženu i drži ga godinama u improvizovanom zatvoru. Jer mu je sudski istražitelj svojevremeno obećao doživotnu robiju za zločinca a diktatorski režim ga je ipak oslobodio i zaposlio kao udarnu pesnicu peronovskih falangi.

Da li na tako nekakav ishod misli predsednik Srbije kad kaže da je zabrinut zbog sve većeg gneva tihe većine? Da li se zato više plaši ljudi koji nisu spremni da ubiju nego onih koji jesu? U suprotnom, čemu inače aboliranje nasilnika koji su dokazano učinili krivično delo, čemu podela i pravih i lažnih policijskih znački kriminalcima, čemu dodela ordenja za bruku a ne struku? On bar ima uvek sveže rezultate istraživanja javnog mnjenja a nedavno je to i priznao rečima „poznato je da ih vršim svakog dana“. I izgleda da nije srećan onim što vidi. Još manje onim što vidi na ulicama Srbije – razigranu revoluciju umesto onoliko pominjane i toliko puta pobeđene obojene.

Možda bi trebalo da on, koji deli pomilovanja, sad zatraži jedno i za sebe? Ali ne onako kako je to radila Desanka Maksimović sporeći se sa drakonskim kaznama u Dušanovom zakoniku, već onako kako to rade bogobojažljivi ljudi. Gospodi pomiluj. Jer je to izgleda još jedina viša instanca koja eventualno može da ima sluha za njega. Putinov ideolog je rekao „Vučić je gotov“; Tramp ga je na sva usta izogovarao da je započinjao rat; predsednica Evropske komisije je demantovala da su uopšte razgovarali, kamoli pola sata (samo se kurtoazno pozdravili u prolazu); Ujedinjene nacije traže da se istraži upotreba soničnog oružja nad mirnim građanima kao i postupanja vlasti ovih dana… Đoković pantomimom pumpa posle svakog meča. A u Argentini se još uvek vode krivični postupci za zločine iz sedamdesetih, protiv Izabele Peron je pokrenut 2006.

Predsednik Srbije je na Instagramu napisao: „Sloboda junacima!“ i u tome se potpuno slažem sa njim, mada ne mislimo na iste osobe niti na ista dela. Ali bih volela da precizira nastavak rečenice: „Zatvor blokaderskim teroristima!“ jer, osim što je to pokušaj nezakonitog uticaja na tužioce i sudije, nije jasno na čiju stranu blokade se tačno misli. Onu koju je, kako veli, „očinski“ savetovao da se raziđe, a ona ga neverbalno oterala u očin, što je Vojvođanski pandan za majčinu ili na onu na kojoj su vučibatine koje istinski terorišu pravdoljubive? Ukoliko je mislio na ove potonje, ima moju ima moju bezrezervnu podršku da ih strpa u zatvor. Bolje nego da to uradi neko iz gnevne, a tihe većine. Jer, kad se na vratima onog privatnog zatvora pojavio sudski istražitelj, osuđenik je imao samo jednu molbu: da natera zatvorskog čuvara da priča jer mu već dvadeset pet godina nije uputio ni reč. Ne brinite, istražitelj se samo okrenuo i otišao. Pa rekla sam vam da je srećan kraj.

Peščanik.net, 07.07.2025.