Njihova nekažnjivost nam je došla glave. Više puta. To odurno „pa šta, ne možete mi ništa“, svojevremeno pretočeno u „i da vas izađe pet miliona“, učinilo je da se mnogi ljudi pogube po belom svetu i u životu, a za neke je na kraju bilo i bukvalno pogubno. Otkad je pobuna počela, pogubili smo i neka prijateljstva, kumstva, drugarstva od vrtićkih dana, bogami i poslove, ali smo i nadoknadili zagubljene vrednosti, izgubljenu veru i elan. A sada su oni počeli da gube. Prvo podršku zatim i samopouzdanje. Na kraju su postali pogubni po sebe.
Na znam kako i da li uopšte reći predsedniku Srbije da njegovi rade po onoj „kol’ko para, tol’ko muzike“ i da su svirači debelo preplaćeni. Dok on izgibe radeći nelegalnu kampanju pod šatrama i po vrelom asfaltu koji je svojeručno omogućio, niži i najniži ešaloni zgubidane za ozbiljne dnevnice. Pre neko veče su organizovali svečani doček za sudiju Mišu Majića koji je stigao na „Bostansku čajanku“ u Belegišu da promoviše svoju novu knjigu. I, šta su radili? Pa, stajali su. Pokraj puta. Ništa blokada, ništa povici, ništa negodovanje i uvrede. Da nije bilo transparenta „Ujedinjena Srbija“, čovek bi, videvši njih dvadesetak sa barjakom, pomislio da su svatovi koji su izašli pred kafanu da malo dođu sebi. Fotografija predsednika opštine kako sedi ispod podignutih petih vrata automobila i lucidni komentar da su ga to njegovi gepekovali da bi ga najzad izveli pred sudiju ostaje jedina posledica njihovog otužnog performansa.
Još gore je sa višim ešalonima. Rasim Ljajić, nekada koalicioni partner demokratske opcije a zatim kolaborant naprednjačke vlasti svih ovih godina, navodno je raskrstio sa vlašću zato što je, zamislite, smenila njegove kadrove, to jest funkcionere, kako ih on naziva. Dakle, pobunio se jer su njegovi ostali bez poslova kojih su se očito dokopali preko stranke, a ne preko konkursa (za direktora Doma omladine, na primer). On, koji kao nekadašnji predstavnik bošnjačke zajednice, nije imao primedbe na odvratan postupak vlasti u stvaranju i interpretiranju afere „Helikopter“, niti se pobunio zbog šikaniranja profesora i studenata DUNP-a samo zato što nisu obožavaoci vlasti – našao se pogođenim tek kad je pet njegovih smenjeno sa nezasluženih funkcija?! Čak ga ni prelazak u SNS „njegovog“ ambasadora – onog što je sam samcijat plivao za časni krst u bazenu ambasade u Maroku – nije toliko potresao da bi javno izrezilio SNS, kao što ga rezile ljudi koji predsedniku Srbije u lice govore kako su skupljali glasove na izborima pa ostali uskraćeni za koruptivnu nadoknadu.
A i kad propaga(n)dna glasila krenu da brane vlast to uvek nekako ispadne nastrano umesto napredno. Pokušaj da se uniformisanim licima, koja su krvnički tukla ljude po Valjevu, stavi ljudski lik ispod fantomki tako što će njihove supruge pričati da im teško pada osuda sugrađana, to je čisto džabe krečenje. Svi smo videli kako se grupno ostrvljuju na dečaka i sad ne pomaže ni predsednik Srbije sa svojim „ako je neko dobio udarac, dva ili tri više“ jer niko nije trebalo da dobije nijedan, a kamoli višak udaraca. Nema „viška“ u nezakonitom mučenju. Floskule o „neuništavanju većeg broja života nego što je prvobitno planirano“ i „povredama koje su teže od očekivanih“ (zašto bi iko planirao i očekivao tako nešto?) neće izbrisati krivicu. Ni imena počinilaca.
Nekažnjivost počinje od njega. Na njemu treba i da se prekine.
Peščanik.net, 17.08.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Nama je već svega dosta, njemu je svega malo - 17/08/2026
- Baš-čelik i bašibozluk - 10/08/2026
- Promena vlas(t)ničke strukture - 03/08/2026
