Istraga o izdajniku kao noćna mora

Sve je krenulo naizgled naivno. Onako lutkasto, ministarka Zorana Mihajlović je izrekla optužbu da u vladi postoji izdajnik. Čitala je u diplomatskoj pošti da je jedan ministar u inostranstvu govorio protiv politike vlade. Stvar je odmah eskalirala. Svi mediji navališe da pitaju za ime izdajnika, a i opozicija se opasno naoštrila. Nadigli se i humoristi. Zaključiše da ministarka piše detektivski roman. To mi se najviše dopalo, ali šta vredi šala kad je stvar ozbiljna. Pitali i premijera Dačića. On kaže da ne ume da čita misli ministarke, pa ne zna na koga je mislila. Njemu ništa nije rekla, nije mu se obratila, niti je koga njemu prijavila.

Izgledalo je da će tu afera da legne, bio izdajnik pa prošao. Ali nije prošlo. Priča o izdajniku se nastavila. Još jedan potpredsednik vladajuće SNS-a, Goran Knežević, ustvrdio je da je i premijer Dačić morao čitati diplomatsku poštu. Ona stiže i na njegovu adresu, pa i on mora znati ime izdajnika. Ministarka je samo upozorila, a on kao predsednik vlade dužan je da javno saopšti ime ministra koji radi protiv interesa države. Onako usput, Knežević dodaje da nema nikakvog uznemirenja u samoj SNS, ona je “jedinstvena i u njoj nema trzavica”. Tu se nekako odao, jer svi znamo da to nije istina.

Rasplitanje priče o izdajniku mora početi od činjenice da postoje veliki sukobi u SNS, o čemu sam nedavno pisala na Peščaniku, a o tome je govorila i Dubravka Stojanović na istom mestu. Ako se to sve pažljivo pročita, izdajnik će se prikazati sam od sebe. Zanimljivo je da se otkriće izdajnika nije šire primilo, traga se za njim, iako je pronađen. Zato sam pokušala da se odmaknem od već ispričane priče i utvrdim da li se ona negde ocrtava. Da li stvarno postoji afera o izdajniku? Da li se može locirati kako se raspoređuju istomišljenici državnog izdajnika? Moj je utisak da može i to prilično jasno. Njihovo kretanje se vidi na veoma različitim medijima. I moja minijaturna istraga pokazala je da se izdajnička priča prilično dobro drži, i ako po strani ostavimo Njegoša i njegove obožavaoce.

Juče je Dobrica Ćosić bio kod predsednika Nikolića, tobože da se dogovaraju oko obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. A Dubravka je već lepo objasnila da nas farbaju. Na RTS-u, emisija OKO posvećena nemirima u Ukrajini. Za nas baš vruća tema. O njoj govore jedan moron, jedan prononsirani nacionalista i jedan novinar-stručnjak. Imena nisu važna. Sva trojica pričaju s brda s dola, nerazumljivim i konfuznim jezikom. Ispalo je da su neredi u Ukrajini povezani sa tržištima, pa je pitanje koja se više isplate Ukrajini – da li ono u EU ili rusko. Navodno je važno i to da li ta zemlja može dobiti više para od EU ili Rusije. I sve tako, u tom glupom stilu. Na kraju je ispalo da je Ukrajina izračunala da joj se više isplati Rusija. I zato je odbila da potpiše SSP sa EU. A narod se digao na noge, jer se s takvom odlukom ne slaže. Niko ne proziva autokratu Putina, niti govori o tome kako je divljački ucenio Ukrajinu. I to čini već nekoliko godina. Zatvaram OKO, s crnim mislima.

Otvaram Studio B, Sarapin Problem. Tu sedi jedan ogroman čovek, ne znam ko je, drži banku i ne ispušta je. Ustanovim da je vaskrs’o Mirko Jović! Kaže kako će Srbija izgubiti državu ako uđe u EU, jer tamo samostalne države ne postoje. Zato Srbija ne sme da se učlani u EU. U njoj se gube sloboda i samostalnost, a do kojih Srbija najviše drži. Neće ih dati ni po koju cenu. EU nam neće dati da živimo prema svojoj tradiciji i običajima, ona će nam diktirati kako da živimo i za koje zakone da glasamo. A Srbija neće diktat, hoće samostalnost, niko njoj ne sme naređivati. I još eksplicitnije i poimence, kaže: ako Srbija nastavi putem Tadića i Vučića, Srbija će izgubiti državu, a to se neće dozvoliti.

Ne slušam do kraja Jovića, samo registrujem da se naprasno vratio i zašto. Otvaram Ćirilicu. Tu je otvorena kuća strave i užasa. Da se naježiš do koske. O nevinosti Radomira Markovića, bišeg šefa DB, raspalila dva njegova advokata. Tu je i nevinost Milorada Bracanovića u koju nas uverava njegov advokat. Dva sata je to trajalo, o nevinim žrtvama. Pomislih da će stvarno biti pomilovanja i poništenja zločina devedestih. Jer, kako reče Dubravka, izgleda da ti ludaci spremaju nove ratove, čim se ukaže prilika.

Manem se televizije i uzimam nepročitane novine. Otvorim Danas. Opet oni. Nalećem na tekst Vojislava Koštunice, koji je toliko mračan kako samo on ume da smrači. To je odlomak iz njegove knjige. Pa što tu da se nađe? Otkad je Koštunica saradnik Danasa? Izgleda i tu ima neka debela rupa.

Šta se pokazalo, na kraju. Mnogo je slučajnog poklapanja. Tačnije rečeno, pritisak je ogroman. Navalili su domaći izdajnici i njihovi mentori iz Rusije. Nisu baš svi Rusi, ima i domaćih koji tamo žive i pripremaju svoj povratak. Zna se ko to odavde vodi. Onaj navodni ministar iz diplomatske pošte. A zna se i zašto. A i nije ministar.

Peščanik.net, 03.12.2013.