- Peščanik - https://pescanik.net -

Jesen sa Kišom

Foto: Peščanik

Na tridesetu godišnjicu smrti Danila Kiša, ljubljanskom kulturnom društvu koje nosi njegovo ime nije uspelo da organizuje neki komemorativni događaj, premda je Mini Teater bio spreman da dobrovoljno učestvuje: bilo je predviđeno čitanje urnebesnog Kišovog prevoda komedije Rat i mir u kafani Snefl Rema Forlanija, koji je izdao Saša Stojanović u svojoj izdavačkoj kući Kiša, 2018. Za događaj nije nedostajalo nešto malo sredstava, nedostajala su sva sredstva. Sticajem okolnosti, i knjiga je kasnila iz Novog Sada. Tako je privatno čitanje knjige obeležilo žalosni dan. Prevod je inače jedna od najveselijih stvari koje je za sobom ostavio Danilo Kiš.

Remo Forlani je ne može biti crnju komediju o istoriji koja se vuče kroz polusvet u kafani blizu Lionske železničke stanice u Parizu objavio 1968. Likovi govore u aleksandrincima, kraljevskoj versifikaciji francuske drame i poezije. Danilo Kiš je izbrao isti stih za svoj prevod: domaći deseterac ne bi tako groteskno razdvajao najniže slojeve od visoke kulture. Kišov aleksandrinac je ponekad šepav, ponekad iščašen, ponekad dubi na glavi, baš kao i original ili bolje od njega. Reč je naime o onom tipu prevoda koji povremeno prevazilazi original – setimo se Rableovog Gargantue i Pantagruela u prevodu Stanislava Vinavera, Kole Brenjona Romena Rolana u prevodu Milana Bogdanovića, i, uostalom, Cace u metrou Rejmona Kenoa u prevodu Danila Kiša i Bordela Muza mnogih autora, u izboru i prevodu Danila Kiša…

Crna komedija pokazuje na sceni najgore od najgorih, izmešani ološ za vreme drugog svetskog rata. To je stanje u kojem neko uvek u letu uhvati opravdanje sa kojim se može lagati, krasti, varati, silovati, denuncirati i ubiti: osnovni cilj nasilne vlasti je upravo intimizacija sa pokvarenošću i zločinom svih građana, uverenje da se time vlast ojačava i održava – da je zločin najviši oblik patriotizma i građanske vernosti, ukratko. Komedija vrvi od takvih likova, koji za manje aktivne saradnike na sceni, sem svojih žrtava, dobijaju i maršala Petena, člana Akademije i izdajicu Francuske, i Musolinijev leš.

Komedija je u režiji Ljubomira Draškića imala kratak vek na sceni Ateljea 212 1970. Dramski tekst možda tek sad ovde ima pun smisao, pošto se nedavno, pre samo četvrt veka, upravo tu i odigrao. Izdavanje teksta je zato izdavački i intelektualni podvig, redak i vredan događaj kada za neke Danilo Kiš ima značaj pojave vredne prisvajanja i mnogo manje čitanja i istraživanja.

Dobra dopuna čitanju bila je izložba o Danilu Kišu, koju je pripremila Biblioteka grada Beograda, i koja je od 2. do 12. decembra bila postavljena u holu Naučno-istraživačkog centra (ZRC) u Ljubljani. Mesto je za takvu izložbu idealno – na ulazu su dve najpopularnije knjižare u gradu, pred holom kafić, a promet u ZRC centru izuzetno živahan.

Uživajmo u malim srećama… Jer, kako kaže Remo Forlani u prevodu Danila Kiša (govori maršal Peten):

O, kada čujem vas
velim: Francuska će biti lepša, jača,
zemlja bez bistroa, burdelja, štrajkača,
zemlja bez đubreta, gubitaka, sranja,
zemlja bez mitinga, parlamentovanja,
i bez sindikata, stranaca i droca,
zemlja policije, oca-vladaoca!

Niste li juče čuli nešto slično? Ne samo kod kuće, nego po celom svetu?

Hvala, Saša Stojanoviću. Ostali, brzo kupite knjigu pre nego što se crna komedija ponovo ne odigra.

Peščanik.net, 16.12.2019.


The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)