Ko ne voli karanfile…

Legenda kaže da politička ubistva nisu bila naručivana direktnim rečima. Jer nije bilo potrebe za tim. Dovoljno je bilo da onaj ko je vlastan, kaže onome ko žudi da udovolji vlasti, da bi sve bilo mnogo bolje kad nekoga ne bi bilo. Malo kasnije – tog nekoga zaista i ne bi bilo.

Tim više je neodgovorno kad vlast gradi atmosferu u društvu na nepisanim, ali često izgovorenim pravilima: ko nije u vladajućoj stranci taj ne sme da se bavi politikom, a ko se ne bavi politikom taj ne sme da iznosi mišljenje. Sledstveno tome, ko ima kritičko mišljenje nedozvoljeno se bavi politikom i zbog toga mora biti kažnjen. Za početak stavljanjem na stub srama (dobro, ne mora bukvalno da ga se stavi na stub, može na stupce ili još bolje na naslovnicu), a ako se ne opameti, onda… To ”onda” možda najbolje dočarava ona čuvena replika beogradskog davitelja: Ne volite karanfile, eto vam sad – ko ne voli karanfile, ne treba ni da živi. S tim što su neljubitelji karanfila ovaj put pošteđeni (za razliku od, na primer, ljubitelja pasa) ali samo dotle dok frenetično podržavaju vlast. Posle toga se i njima loše piše. Po tabloidima, internetima, televizijama, parlamentu, pa što da ne i po umrlicama, ako se posreći onima koji zdušno pozivaju na lajkovanje hejtovanja.

U plejadi onih koji dobijaju elektronske ili rukom pisane poruke da, ko ne voli karanfile, ne treba ni da živi, i prošle nedelje je prednjačio Ombudsman. Osim stare optužbe da prima veliku platu i nešto novijih da ruča i šeta psa, stigla je i najnovija: ne samo da će se kandidovati na predsedničkim izborima 2017, nego je godinu dana unapred snimio i TV spot! Kao i sve ranije optužbe i ova je prvo stigla sa visokog mesta – od narodnog poslanika koji je gledanjem ”utvrdio” da je to unapredni predizborni spot, a ne insert iz dokumentarnog serijala koji se bavi pravima građana.

Drugo i treće mesto ravnopravno dele novinari. Ovog puta iz Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine. Njihova optužnica nije stigla sa visokog mesta (stigla je običnom poštom) ali je elaborirana sa bivšeg visokog mesta – od bivše urednice ”Politike”, sticajem okolnosti i sadašnje predsednice drugog novinarskog udruženja.

I ove, kao i sve ranije pretnje drugim novinarima, opozicionim političarima, državnim službenicima, javnim ličnostima i nejavnim tviterašima, odmah su rasvetljene: pretnje sami sebi upućuju, a ne bi trebalo da nas iznenadi ako narednih dana neko i inscenira da je prebijen.

Pretnje, začudo, jedino nisu stigle tradicionalnim ”uništivačima srpstva” – onima koji organizuju i podržavaju Paradu ponosa. Dobro, ne baš začudo – ministar policije je na televiziji lepo zamolio huligane da se uzdrže od huliganstva. I huligani su ga lepo poslušali. Nisu ni nos promolili. Promolila su ga tek nekolika crkveno uniformisana lica ali i oni su ga promolili tek da bi se pomolili. I pesmom i metanisanjem proterali nečastivog sa ulica.

No, ako i ne čudi što su vlast slepo poslušali oni koji su, ili bi bar trebalo da budu, najdalje od vlasti, čudi da su oni koji su bliski vlasti počeli da pokazuju neposlušnost. Prvo je televizija koju je premijer apostrofirao kao jedinu koja ga podržava subverzivno emitovala ”Balkanskog špijuna” u sred afere ”hrvatski špijun”, zatim je vlasti naklonjena nevladina organizacija objavila analizu po kojoj ispada da su štampani mediji prekomerno hvalili vlast i neumereno blatili opoziciju, a sada se i gradonačelnik Beograda suprotstavio vlastima. I biranim rečima izjavio da je premijer slagao kada je tvrdio da iza noćnog rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti. Nadajmo se da bar oni neće biti optuženi – da ne vole karanfile. Kao što će verovatno biti kamermani RTS-a koje je premijer morao da usred emisije opomene što ne prate pomno ono što on priča.

Peščanik.net, 19.09.2016.