Kosovski uranak Gospodara Vučića

Do Đurđevdana – a tek do Vidovdana – ima mnogo vremena a mi već poranili. Na čelu kolone je Gospodar Vučić, a ko bi drugi.

Svi su poranili i pošli u Brislel, a neki direktno na Kosovo. Baronica Ešton ne voli da se kasni. Bio je 1. april, utorak, što su mnogi prevideli. Nezgodan dan, jer i ono na polju Kosovu bilo je, kako u zapisima stoji, “ljeta 6897, indikta 12-og, mjeseca 15-og, u dan utorak”, a to znači 28. juna 1389. Hroničari su precizni, ali gde nađoše baš utorak. Ništa nije slučajno, kažu bolji analitičari. Sada je tek druga nedelja posta koji se zove Pačista – tako se piše i izgovara – i do Vidovdana je daleko. Dobrano je poranio i izvanredni i opunomoćeni veleposlanik Rusije, A. V. Čepurin, koji je u Kosovskoj Mitrovici dao izjavu uoči pregovora, u kojoj kaže kako Srbija “treba da se pridruži životnoj snazi Rusije, jer EU ne može da joj obezbedi brz ekonomski razvoj”. Ovaj diplomata od karijere to dobro zna, jer ima iskustvo sa Gruzijom u kojoj se sa dvema pokrajinama rešio problem, svi znamo kako. Sam Gospodar Vučić je dao uoči polaska u Brisel jednu zanimljivu izjavu: “Srbi tradicionalno imaju dve verzije Kosova – cara Lazara i Vuka Brankovića, a mi tragamo za trećim rešenjem”. Koje je to treće rešenje, niko živ ne zna. Oglasio se i mitropolit Amfilohije koji problemu pristupa metafizički – taj gorostas palanačkog uma i ne može drugačije – a njegove zvanične titule, kao i Gospodara Vučića, nije lako nabrojati. On je uz ostalo i “episkop skenderijski”, a to mu je Skadar koji je u Albaniji, bio i ostao do daljeg. On kaže da se na Kosovu vodi “odlučujuća i poslednja borba između Dobra i Zla”. To je Armagedon biblijski i mitropolitu se može verovati. On je mislilac i – manje se zna – pesnik, čiju je poeziju književna kritika blago rečeno zanemarila, a ona je vidovdanski nadahnuta. U njoj lirski subjekat diše dahom kosovskog zaveta, jer se pesnik hrani “kosovskim mlijekom”. Godine 1996. pesnik Amfilohije je spevao pesmu iz koje posebno odzvanjaju stihovi:

Vidovdane moj očinji vide
Tobom vidim što drugi ne vide.

A knjigu profesora Miodraga Popovića “Vidovdan i časni krst” mitropolit je ocenio kao besmislicu i bezvredno delo. Lično mu ne verujemo, jer u knjizi ima nečeg drugog, ali nećemo to ponovo citirati budući da smo svima dosadili svojim citatima. I pregovori ne idu, svi imaju svoj metafizički pristup. Imaju ga i brojni Albanci, i oni imaju svoje metafizičare i svoje doktore Koštunice, a na albanskom se to piše i izgovara Aljbin Kurti. I Srbi i Albanci imaju svog M. Dodika, samo još ne znamo kako se to na albanskom piše i izgovara. Možda će on biti ne s Kosova već negde iz Bujanovca ili Preševa i tome slično. Bilo kako bilo, iz Brisela je stigla vest da pregovori ne idu. Nerešeno je ali biće “produžetaka” i baronica je na mukama šta da čini – omanulo je tradicionalno lukavstvo gordog Albiona. Razlozi se već nude i svi polaze od ekstremno metafizičkih pozicija. A metafizika i politika se ne slažu najbolje. Hoće Albanci državu na celoj teritoriji – baš kao i mi u Srbiji – a to isto hoće i srpska delegacija. I čitav Balkan je mali i za veliku Srbiju i za veliku Albaniju. Ovde su svi veliki, jedino neki hoće da budu veći i niko ne vdi da su svi mali. A velike sile znaju da mali ne mogu da budu veliki. Pregovori su zapeli i nije pomogao ni Gospodar Vučić u koga su svi polagali velike nade i koga su pratile sve molitve.

Nije ni Gospodar Vučić svemoćan, i ako može u Srbiji da hapsi koga hoće i da oslobađa koga hoće, u Briselu to ne ide. On ipak ne može da uhapsi Hašima Tačija, iako ima u džepu poternicu za njim koja je uredno raspisana i prosleđena svima. Imamo mi Ustav, ali slično nešto imaju i Albanci i tu se sve “crvene linije” presecaju. Tu je na mukama i baronica Ešton jer ni ona ne može sve. Ona je lav u politici, ali je – kako se čini – slaba u metafizici. A na Balkanu vladaju metafizičari i zavetnici koji misle da se može i ono što se ne može – po doktrini agronoma D. Ćosića koji je ipak samo pisac. A njemu je Nobelova nagrada izmakla i niko ne zna kako i zbog čega. Svi u Beogradu govore da prolazimo kroz pakao i niko da objasni koji je to pakao. Neki pominju da nas i u Danteovoj “Božanstvenoj komediji” ima. Nije tamo u onom groznom krugu pakla sveti kralj naš Milutin zbog pedofilije – to nikako – nego zbog toga što je remetio evropski monetarni sistem. Falsifikovao je venecijanski novac i puštao ga u opticaj. A to se ne sme raditi, ni sa novcem ni sa evropskim vrednostima, ako se hoće u Evropu. A ovi kažu da hoće u EU i oni u Briselu kažu da to može, ali da se dogovorimo, svi – i Srbi i Albanci. Ako nećete tako – poruka je sada – slede vam seobe i deobe, ali ne zaboravite da nemate kud da se selite, ni u Tanzaniju ne možete ni vi Srbi ni vi Albanci. I mi ovde, kažu iz Evrope, živimo i sa Flamancima i sa Baskima i sa Valoncima, a samo između Austrije i Slovenije negde tamo u Dolomitskim Alpima živi ravno devet malih naroda različitog porekla i jezika i tradicije, i žive kako valja, nekako su se nagodili. Ovako ne može, kao vi na Balkanu.

No rešenja će biti i to na Vidovdan 28. juna, samo ne znamo koje godine.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 04.04.2013.