Kuharice, manje zbori

Pobednički aforizam prošlogodišnje Čivijade „Mi nikome nećemo biti slavni preci“ demantovan je na najlepši mogući način.

Ono što je počelo na verovatno najmalobrojnijem fakultetu beogradskog univerziteta pa se proširilo na celu donedavno najneuključeniju društvenu grupu, probudilo najučmalije sredine i rasrdilo najpitomije, kao eho se prelilo preko geografskih granica – već je postalo istorijski događaj. A čoveka koji nam godinama preti svojim istorijskim značajem smestilo doslovno na marginu budućih udžbenika istorije.

Ako nekada neko bude pominjao ovo Sretenje, to svakako neće biti zbog šarlatanskog skupa u Sremskoj Mitrovici niti zbog šalabajzerske deklaracije o Vojvodini. Da je pameti kao što nije, u njoj bi pisalo, kao i u svakoj deklaraciji o proizvodu, da je sirovinski sastav: Srbi, Mađari, Slovaci, Jugosloveni, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bunjevci, Rusini, Makedonci, Ukrajinci, Muslimani… i da ne može tamo neki Vučević koji je duže u ostavci nego što je bio na funkciji premijera Srbije da kaže kako je deklaracija „odgovor srpskog naroda“. Odgovor na šta? Na organski uzgoj tolerancije? Ne geografsko poreklo Srem, Banat i Bačka? Na zapreminu koja je skoro 25% teritorije i više od 25% stanovništva Srbije?

Da je pameti a znamo da nije, u deklaraciji bi pisalo i da je sadržaj Vojvodine 7 okruga, 6 jezika, 5 zvezdica za gostoprimstvo, 4 konja debela, 3 regije, 2 pisma, 1 planina, a ne jedan ocvali paun sa dva pečena praseta na tri vulgarne televizije…

Da je pameti kao što je nikad nije ni bilo, pisalo bi: rukovati pažljivo, bez dodavanja aditiva i veštačkih zagorčivača. I upozorenje: ne izlagati visokim temperaturama, ne podgrevati stare radikalske fore i fazone. Na dnu bi još stajalo: rok zloupotrebe – istekao.

Pa, ipak, deklaracija zvana proklamacija (ženski rod od: proglas!) koja je doneta aklamacijom (vršenje izbora prostim, u našem slučaju i prostačkim, izvikivanjem) jeste nešto postigla. Da se svi deklarišemo da nismo za to da ova antiblokadna kuharica nastavi da čačka mečku, a da se mi, kao one tri mečke iz sretenjskih vesti, vratimo u zimski san. A da jesmo za to da se ova, skoro pa Stajnbekova zima našeg nezadovoljstva pretvori u proleće naših života.

Peščanik.net, 17.02.2025.