Mrdićeva nova verzija

Red Mrdića, red Petrašinovića – tako izgleda normativna aktivnost u Srbiji. U različitim verzijama napada na pravosuđe i izbore nije se pogubio samo onaj ko ih nije ni pratio. Ko ne razume gde smo sada u primeni i otprimeni štetnih zakona ne treba da se brine – sluđivanje je jedna od funkcija Mrdić-Petrašinović zakona.

Petrašinovićevo izborno delo je usvojeno prošle nedelje, po kratkom postupku. Njegove negativne posledice ćemo tek živeti. Mrdić sa ekipom se i dalje migolji i ne odustaje, dok godina odmiče. Evo nas na pragu petog meseca nesmetane primene Mrdićevih zakona.

Nakon izuzetno kritičnog mišljenja Venecijanske komisije na Mrdićeve zakone iz januara (Mrdić I), desila se prva verzija nazovi ispravki, još gora nego prva (Mrdić II), o čemu smo ovde već pisali. Nakon neformalnog sastanka Venecijanske komisije i Ministarstva pravde (na kome je očigledno rečeno da Mrdić II nije prihvatljiv) u samo sedam dana, dobili smo i treću verziju teksta (Mrdić III). Mrdić III je u domaćoj (srpskoj) verziji objavljen prošle nedelje ali je ostao u senci usvajanja Petrašinovićevih zakona (što je sigurno bila i ideja).

Na prvi pogled, Mrdić III ispunjava šest od devet preporuka VK (u Mrdić II verziji je bila ispunjena jedna od devet preporuka). Predlozi vraćaju na staro rešenja koja se tiču odlučivanja o prigovorima javnih tužilaca, upućivanja tužilaca, onemogućavanja ponovnih mandata glavnim javnim tužiocima, vršiocima funkcija javnih tužilaca i predsednicima sudova. I dalje neispunjene preporuke se odnose na povratak svih javnih tužilaca u TOK (u predlozima se ovo pitanje ne tretira), ulogu ministarstva pravde u tužilačkoj međunarodnoj saradnji (i dalje se nudi sužena definicija međ. saradnje o kojoj ministarstvo pravde biva prethodno obavešteno; iako mišljenje VK zahteva samo naknadno obaveštavanje). Ostala je neispunjena i preporuka o uspostavljanju tehničke i operativne samostalnosti tužilaštva za visokotehnološki kriminal – VTK bi po poslednjim predlozima ostao da funkcioniše u formatu od pre Mrdić I rešenja, ali bez dodatnog unapređenja samostalnosti tog tužilaštva (VTK bi ostalo odeljenje pri beogradskom tužilaštvu, iako ima nacionalnu nadležnost).

Ukidanje i osnivanje novih sudova i tužilaštava zbog navodne potrebe za postupanjem u okviru EXPO izložbe se umesto temeljnog preispitivanja (u skladu sa preporukama VK) samo pomera sa jula ove godine na mart sledeće godine.

Posebno zabrinjava to što se u Mrdić III tekstu (kao i u Mrdić II verziji) nalaze rešenja koja uopšte nisu bila predmet preporuka Venecijanske komisije i koja će suštinski dovesti do umanjivanja efekata primene preporuka, čak i ako bi osnovnih devet preporuka bilo u potpunosti usvojeno. Rešenje koje menja „igricu“ je ono da se vršioci funkcija glavnih javnih tužilaca i Vrhovnog javnog tužioca postavljaju većinom od šest glasova u Visokom savetu tužilaštva (VST), ukoliko ne bude moguće dostići potrebnu većinu od osam glasova. Isto se odnosi i na godišnje preispitivanje upućivanja javnih tužilaca, čime bi oni bili dovedeni u položaj zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima u državnoj upravi.

Uzmimo primer 1 – nedavno reupućeni tužioci u TOK bi, ukoliko ne bude sproveden redovan izbor, ponovo mogli da se susretnu sa okončanjem mandata početkom naredne godine, jer neće biti većine u VST da njihovo upućivanje „opstane“.

Uzmimo primer 2 – polovinom sledeće godine ističe mandat Vrhovnom javnom tužiocu. Ako izbor Vrhovnog tužioca ne bude bio moguć u redovnoj proceduri ili ona bude prolongirana (uključujući tu i odlaganje zbog održavanja parlamentarnih izbora), umesto dosadašnjih osam glasova, samo šest glasova će biti dovoljno da se na čelo javnog tužilaštva postavi osoba koja će ga staviti pod potpunu kontrolu izvršne vlasti. Bilo bi sasvim realno očekivati da će sadašnja zakonodavna i izvršna vlast opstruirati redovan izbor Vrhovnog tužioca (ali i svakog drugog glavnog tužioca) i redovno postavljenje vršioca funkcije, ne bi li se koristila kadriranjem za koje je potrebno samo šest glasova. Ne bi nam bilo teško ni da se kladimo na to ko je viđen za vršioca funkcije, imenom i prezimenom. Verovatno mu je ime Nenad, a prezime Stefanović.

U tom slučaju, ove ili one preporuke Venecijanske komisije biće manje bitne – na čelo sistema, mimo ikakve preporuke i konsultacije sa javnim tužilaštvom, biće postavljeni ljudi koje su pak birali ljudi spornih mandata (rezultati izbora za VST su suštinski izmenjeni odlukama Ustavnog suda, te su tri mandata sporna; može se pretpostaviti da će tri osobe sa spornim mandatima uvek glasati kako izvršna vlast očekuje). Četvrti glas će uvek biti glas ministra i potrebna su još samo dva kako bi se ceo sistem potencijalno unazadio (uzmimo u obzir i da bi vršilac funkcije Vrhovnog tužioca sledeće godine bio peti siguran glas). Suštinski, sa većinom od šest za najvažnije odluke, mogućnosti za manipulaciju su bezbrojne.

Na kraju, ali ne najmanje važno – u sredu je na sajtu VK objavljen engleski prevod Mrdić III predloga, a koji je predsednica Narodne skupštine poslala Venecijanskoj komisiji na dopunsko mišljenje (nakon hitnog mišljenja, Srbija je tražila dopunsko mišljenje VK; iako je praktično do juče tvrdila da mišljenje VK i nije njeno mišljenje, nego nekakvih eksperata).

Prevod Mrdić III teksta se u više segmenata razlikuje od verzije objavljene na srpskom, na sajtu Ministarstva pravde. Samo na jednom vizualno jednostavnom primeru možemo da vidimo da je u srpskoj verziji markirana jedna izmena u tekstu, a u engleskoj mnogo više njih. Takvih primera ima više.

Svi komentari u ovom tekstu odnose se na verziju koja je poslata Venecijanskoj komisiji. Manipulacija tekstom je specijalnost vladajuće stranke, ali se čini da se do sada nije desilo da se na ovakav način razlikuju verzije teksta na srpskom i engleskom. Kako je do toga došlo, neka objasne predsednica Skupštine i ministar pravde.

Sve navedeno dodatno budi sumnju u to šta će se zaista pojaviti u skupštinskoj proceduri, čak i kada budemo dobili dopunsko mišljenje VK. Jedina jasna tendencija je ona da se međunarodna zajednica prevari i da se nekako izađe iz trenutne „zamrznute“ situacije (i kada je reč o evropskom novcu i kada je reč o odnosima sa EU).

Ni u srpskoj ni u engleskoj verziji nema obrazloženja akta koji je poslat VK (Mrdić II verzija je sadržala nekakvo sklepano obrazloženje). Možda i najvažnije – Mrdić III ne sadrži prelazne odredbe koje bi anulirale posledice primene Mrdićevih zakona, te bi potencijalno mandate svih postavljenja i upućivanja koji su se desili pod tim zakonima i protivno preporukama VK, nastavili da teku.

A cela situacija je neverovatno jednostavna – trebalo bi sva rešenja vratiti na ona pre Mrdićevih zakona, javne tužioce vratiti u TOK i prelaznim odredbama propisati mehanizme za otklanjanje drugih štetnih posledica primene Mrdićevih zakona. Umesto toga, dobili smo mrcvarenje za koje, razumljivo, javnost ima sve manje interesovanja i strpljenja.

Peščanik.net, 29.05.2026.