U petak uveče na sajtu Ministarstva pravde, na dobro ušuškanom mestu, objavljeni su tekstovi pravosudnih zakona koji su poslati Venecijanskoj komisiji na ocenu. Tekstove je ponovo pripremao Uglješa Mrdić sa svojom ekipom, te sada imamo nacrt Mrdićevih zakona 2.0. Sećamo se da su predstavnici vlasti – svi odreda – kao papagaji ponavljali, još od januara, da će primeniti sve preporuke Venecijanske komisije. Nova verzija pravosudnih zakona ne samo da ne ispunjava sve preporuka, već u određenim delovima dodatno pogoršava rešenja, sve sa jednom idejom – da se tužilaštvo zauzda.
Preporuke Venecijanske komisije nisu primenjene i to u rekordnim brojevima – od ukupno devet, primenjena je samo jedna.1
Venecijanska komisija je tražila da se o prigovoru na obavezno uputstvo odlučuje na nehijerarhijski način, koji je prethodno bio na snazi. U predlozima ne vidimo povratak starog rešenja, već glavni javni tužioci (osobe iz hijerarhije), bivaju „prepakovane“ u tri Komisije VST. Time se samo naziv „Komisija“ vraća u zakon, dok su njen sastav, pa čak i dužina mandata suprotni prethodnim rešenjima, a samim tim i preporuci VK.
Umesto da ukloni odredbu o prethodnoj saglasnosti ministarstva pravde u međunarodnoj tužilačkoj saradnji, u skladu sa preporukom, predlagači se opredeljuju za obraćanje ministarstvu pravde „radi prethodnog davanja mišljenja“. Dakle, suština upliva ministarstva pravde ostaje ista, dok novi zakonski tekst dodatno restriktivno definiše nadležnost Vrhovnog tužilaštva u oblasti međunarodne saradnje (tako su „poslovi međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo“ postali isključivo kontakt, razmena informacija i dokumenata i potpisivanje sporazuma o saradnji).
Preporučeno onemogućavanje ponovnog izbora iste osobe za glavnog javnog tužioca je u novim predlozima izigrano dvostruko – kroz mogućnost da ista osoba bude izabrani glavni javni tužilac u drugom javnom tužilaštvu, kao i da ista osoba bude ponovno izabrana za šefa istog tužilaštva ako je ocenjena najvišom ocenom i ako ga u tom većinski podrži kolegijum javnog tužilaštva. Sem što je ocenjivanje najvišim ocenama kod nas pravilo, a ne izuzetak, ovde vidimo da se predlagač pravi da ne razume da je ograničenje mandata sugerisano zbog toga što ponavljanje mandata vodi mogućoj zloupotrebi, nevezano od toga da li su konkretne osobe dobro ili loše obavljale svoj posao. Isto se ponavlja i kod izigravanja preporuke za ograničenje mandata predsednika suda – ova mogućnost se ostavlja za sve predsednike sudova sa najvišim ocenama u upravljanju (što su gotovo svi).
Insistira se na privremenom upućivanju tužilaca u tužilaštva višeg ranga. VK je bila jasna da privremena upućivanja treba ograničiti na tužilačke pozicije istog istog nivoa, te da upućivanje ne može da se koristi radi neformalnog napredovanja. Potpuno iznebuha u predlozima pronalazimo i dodatni sistem kontrole za upućene – najavu da bi VST svake godine (od maksimalno tri koliko može trajati upućivanje) posebno preispitivao privremeno upućivanje, a da bi zatim doneo odluku o njegovom nastavku ili prestanku. Sve ovo ukazuje na nameru vlasti da upućivanje koristi umesto izbora, što je suprotno preporukama VK, a da tokom perioda upućivanja upućene drži na dodatnom jednogodišnjem „kratkom lancu“.
Kada je reč o preporuci koja se tiče povratka svih javnih tužilaca kojima je Mrdićevim zakonima prestao mandat – od ranije znamo da VST ovaj posao nije sproveo do kraja.
Kod osnivanja novih sudova i tužilaštava na osnovnom nivou (treći i četvrti), umesto da sprovede analizu potrebe takvog rešenja, predlagači formiranje novog suda i tužilaštva odlažu sa jula ove na mart naredne godine (uz obećanje da će u međuvremenu ministar formirati radnu grupu – još jednu – za preispitivanje ovog rešenja).
Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, umesto samostalnosti, ostaje u ingerenciji Glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – predlaže se da tužioca za VTK ova osoba (a zapravo Nenad Stefanović) predlaže za postavljenje, a iz neznanog razloga se predlaže da se tužiocu za visokotehnološki kriminal mandat skrati sa dosadašnjih šest na tri godine. Takođe niotkuda dolazi i uslov da se posebna znanja tužioca za VTK stiču isključivo na Pravosudnoj akademiji (ne i na druge načine, kao što je to slučaj bio ranije).
Potpunu novinu, ni u kakvoj vezi sa preporukama VK, iako se na njih poziva, predstavlja predlog da se vršioci funkcija glavnih javnih tužilaca i Vrhovnog javnog tužioca biraju većinom od šest glasova u Visokom savetu tužilaštva (VST). Dakle, ako nema većine za izbor, pa i ako nema većine od osam za postavljanje vršioca funkcije u VST, biće dovoljno šest glasova za ovu „operaciju“. Toliko je vlast izračunala da trenutno ima sigurnih glasova u najvišem tužilačkom telu. Ista smanjena većina se predlaže i za slučaj neuspelog upućivanja, opet mimo ikakve preporuke VK.
Uz navedeno tvrdoglavo držanje za prve Mrdićeve zakone i dodatne štetne ideje drugih Mrdićevih zakona, blista i ideja da se u obrazloženju izmena Hitno mišljenje Venecijanske komisije nazove konačnim tekstom Nacrta hitnog mišljenja, čime se ministarstvo drsko drži stava da je akt Komisije od 24. aprila nacrt akta, a ne finalno Hitno mišljenje, doneto u skladu sa Poslovnikom VK. Dakle, podvucimo još jednom – ministarstvo pokušava da obmane samu Venecijansku komisiju kada je reč o prirodi njenih akata poslatih Srbiji. Tragično i blamantno, ali istinito.
To, naravno, ne može dobro da se završi. Završiće se ponavljanjem prethodno iznetih preporuka, a Srbija neće dobiti novac iz evropskih fondova, niti se pomeriti u procesu evropskih integracija, sve dok se sa nepoštovanjem i podsmehom odnosi prema međunarodnim preporukama, koristeći ih za dalje krunjenje institucija i represiju nad neposlušnima, uključujući tu i sudije i tužioce.
Iako deluje da se ovde radi o izvornoj radikalštini, odnosno uverenju da je samo autoritarna vlast dobra vlast – to je samo delimično tačno. Preporuke VK bi bile ispunjene da se izvršna vlast u Srbiji istinski ne plaši samostalnog tužilaštva više nego međunarodne izolacije. Takva izolacija je već sada iza ugla, iako se i od te realnosti Marko Đurić brani konstatacijom da „nije doneta nijedna odluka o zamrzavanju isplata Srbiji“. Formalna odluka nije doneta, ali evropskih para nema do daljnjeg. Kako se to zove?
Peščanik.net, 12.05.2026.
REFORMA PRAVOSUĐA
________________
- Da se prigovor na godišnji raspored poslova izjavljuje Visokom savetu tužilaštva, a ne neposredno višem glavnom javnom tužiocu.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Ništa od preporuka - 12/05/2026
- Uglješa protiv Uglješe - 06/05/2026
- The unworthy - 01/05/2026
