Pretprošle nedelje državni tužilac Vilijam Bar poslao je pismo Kongresu sumirajući nalaze specijalnog istražitelja Roberta Malera o Rusiji. Ključni odlomak, citiran direktno iz Malerovog izveštaja, kaže: „Istragom nije utvrđeno da su se članovi Trampove kampanje udružili, ili bili u koordinaciji sa ruskom vladom u njenim aktivnostima ometanja izbora“. Ta rečenica bi trebalo da stavi tačku na 33 meseca nacionalne golgote (prve priče o ruskoj aferi pojavile su se u julu 2016), tokom kojih su i zvaničnici i mediji ubeđivali javnost da je Donald Tramp kompromitovani strani špijun.
Odmah posle izbora 2016. pojavila se teza da je Tramp nelegitimni predsednik, strani operativac koji je na prevaru zaseo na funkciju, pa ga treba ukloniti pre isteka mandata. Previše je primera da bi stali u ovaj tekst, ali svi smo ih videli. New York se pitao da li se Tramp u Helsinkiju sreo sa svojom vezom. Daily Beast se interesovao zašto Tramp izbegava da odgovori na pitanje da li je ruski špijun (preterana upotreba fraza iz špijunskih romana tokom ovog perioda zvučaće naročito blesavo budućim generacijama).
Pojedini mediji svoja nagađanja čak nisu stavljali u kondicionalni oblik. „Rusija je kompromitovala Trampa“, glasi naslov pod kojim je New York Times prošlog novembra pustio jedan od svojih mnogih sličnih uredničkih komentara. Ako biste se pobunili, rekli da to nije dokazano, da bi novinari trebalo da budu obazriviji kada izriču tako ozbiljne optužbe, uobičajeni odgovor (ako vas ne optuže za saradnju s Putinom) bio bi neka od verzija refrena: Ćuti, ti ne znaš šta Maler zna.
„Maler zna“ je postala okosnica većine izveštaja o istrazi o Rusiji. Novinari su naprosto uživali u pomisli da su isključeni iz povlašćenog kluba onih koji znaju, uzbuđeni što mogu da se uzdaju u nepokolebljivog čuvara nacionalnih tajni, „čoveka od države“ otpornog na medije. Taj Maler nije brbljivac kao Donald Tramp. Neće ništa da nam kaže. „Šta to Robert Maler zna – a neće da nam kaže“, najavio je Wired naslovom u februaru, da bi u tekstu popisao razne teme o kojima Maler „verovatno zna mnogo više nego što je voljan da kaže“.
Prošlog meseca je Washington Post objavio tekst pod naslovom „Šta znamo da ne znamo o Malerovoj istrazi“, u kome se divio veštini specijalnog istražitelja da čuva tajne, pozivajući se na primer bivšeg Trampovog pomoćnika Džordža Papadopulosa: „Malerov tim je taj slučaj mesecima držao u tajnosti, bez ikakvog nagoveštaja o njegovom značaju“. Den Rater nam je rekao da će „ono što Maler zna“ baciti u senku čak i priznanja Koena i Manaforta. Često su nam pričali da je ono što nam Maler još nije rekao važnije od svega, dok je u njegovim sudskim podnescima „bitnije ono čega nema, od onoga što tamo piše“.
Ni razni drugi primeri nisu ništa manje sramotni, sa sličnom porukom „Nismo dostojni!“ Priča koju je pustio Axios posle Malerovih optužnica u vezi sa trol-farmom ruske Agencije za istraživanje interneta naslovljena je pohvalom: „Mi ne znamo ništa; Maler zna sve“. Axios se oduševio što je podignuta optužnica protiv nekih Rusa, a da pre toga u javnost nije procurila ni reč. To je, objasnili su, znak Malerovog „temeljnog i ozbiljnog istraživačkog posla“ koji je obavljen „totalno ispod radara, sa nultim curenjem… Neverovatno je da mediji nisu dobili nikakav nagoveštaj“, čudio se Axios.
Čitavo to loženje na Malera Sveznajućeg pratila je banalna mitologizacija specijalnog istražitelja kroz robu široke potrošnje (Maler akciona figurica! Vreme je za Malera! Šolje Maler! Sveti Robert Maler!) i uzdrhtale priče poput ode „legendarnom detektivu koji je osvojio srce Amerike“.
Bilo je tu i nastupa kao što je „Sve što želim za Božić si ti!“ u izvedbi ekipe programa Subotom uveče uživo: „Ne treba mi opoziv / Treba mi samo malo zabave / Molim te reci nam da nismo ludi / Bar mu optuži starijeg sina“.
Sada se Deda Mraz Maler vratio na Severni pol i za sobom ostavio samo pisani izveštaj. Neophodno je da on bude objavljen u celini. Vrlo je verovatno da integralni izveštaj sadrži mnoge detalje koje je „Maler znao“ a mi nismo, a koji bi bili dobri za sramoćenje Trampa. Ipak, objavljeni rezultati izveštaja, kako je to Atlantic objasnio, već su „ugasili nade antitrampovskog otpora“. Osim neuspehom da „utvrdi“ Trampove veze ili koordinaciju sa Rusijom, Barovo pismo Kongresu povodom Malerovog izveštaja (mada vesti danas tvrde suprotno) bavi se i ometanjem istrage.
U najčešće citiranom iskazu iz izveštaja stoji da „iako ovaj izveštaj ne konstatuje da je predsednik počinio neko nedelo, takođe ne utvrđuje ni da nije“. Praktično, Maler je pitanje ometanja vratio Baru koji je, zajedno sa svojim zamenikom Rodom Rozenstajnom, već presudio da izveštaj ne pruža dovoljno dokaza za krivičnu tužbu po bilo kom od „više osnova“ iz Trampovih postupaka koji su pokrenuli priču o ometanju istrage.
To ne čudi, budući da je državni tužilac Trampov izbor. Atlantic je jedan od mnogih medija koji su se već bunili zbog toga („Barova iznenadna i nedolična užurbanost“, naslov je jednog od tekstova). Ali Barovo pismo o ovom pitanju prenosi značajan detalj od samog Malera (naglašavanja moja): „Prilikom donošenja ovog rešenja, konstatovali smo da je specijalni istražitelj izvestio da na osnovu dokaza nije utvrđeno da je predsednik učestvovao u nekim kriminalnim radnjama u vezi sa ruskim mešanjem u izbore i da je, mada to nije presudno, odsustvo takvih dokaza relevantno za utvrđivanje namere predsednika u pogledu ometanja“.
Drugim rečima, zaključak da nije bilo kriminalnih radnji doneo je Maler, a ne Bar, pa ako je sledeća faza ovog ludila natezanje oko optužbe za ometanje, treba očekivati zahteve za sudski progon Trampa zbog ometanja istrage nečega što čak ni Maler nije mislio da je kriminal. Posle silnih zaklinjanja u Sv. Malera, jer on „sve zna“, odjednom počinje nova priča da Maler sve vreme nije znao i nije ni pokušao da sazna. Stvar je u tome, kaže Atlantic, da je „Maler, karijerni državni istražitelj, u osnovi pravni konzervativac“, što znači da ima „sužen pogled na vlastitu ulogu“. Prema tome, uprkos činjenici da Maler nije utvrdio dokaze za optužbu, mi možemo „izvesti zaključke revizijom postupka prikupljanja dokaza za i protiv krivice“.
To znači da bi trebalo da čitamo između redova onoga što je Maler konačno rekao, kako bismo mogli da proreknemo (namerno koristim religijski izraz) pravo značenje. Zato što nije isporučio očekivanu robu, Maler je sada „bog koji je izneverio Demokrate“, kako to ocenjuje Edvard Lus (Financial Times), koji će izneti zapanjujuće zakasnelu primedbu da su Demokrati sve svoje nade polagali u „magični metak“ Malerove istrage, što je „odložilo teži, manje glamurozni posao koji predstoji partiji“.
Voditelj TV MSNBC Kris Metjuz rekao je nešto slično. Prvo nam je preneo svoj osećaj poraza kada je saznao da neće biti novih optužnica protiv članova Trampove porodice, njegovog užeg kruga itd, da bi zaključio da „neće biti čak ni skrivenih tužbi… Nisu ga uhvatili za zaveru“. Takvi novinari su dve godine pričali o Maleru u mitskim tonovima i uzdizali ga kao spasitelja koji kontroliše obruč koji se steže oko Trampa. Stalno su ponavljali da će Maler pokrenuti „početak kraja“.
Javnost je svakog dana slušala kako je istraga stigla do „prekretnice“ posle koje će Tramp ili dati ostavku ili biti opozvan jer, kako je Brajan Vilijams rekao sumirajući izjavu sagovornika, „Donald Tramp je gotov“. Ova manipulativna vrsta vesti ciljala je na emotivno rasulo liberalne publike, posebno starijih ljudi koji gledaju kablovsku. Rečeno im je da će užas koji su osetili kada je Tramp izabran uskoro biti umiren. Starosna medijana publike CNN-a je 60, MSNBC-a 65 godina, a ti ljudi su neumorno ubeđivani da poklone svoje poverenje Svetom Bobu koji sve zna i čija će istraga sigurno dovesti do opoziva i „kraja“.
Sve što treba da radite je da nastavite da pratite program, jer bi dobre vesti mogle stići svakog trena. Čekamo senzaciju! Nema veze što nam to donosi ogromne profite. Nemojte se pitati o našim motivima, čak i ako su stanice kao što je MSNBC imale rast gledanosti od 62% u prvoj godini izveštavanja o ruskoj aferi. Samo ostanite uz naš program. Obruč se steže. I kao da to nije bilo dovoljno gadno, sada kada je san o Maleru izgleda raspršen, informativne kuće se ponašaju kao da od Malera nikada nisu pravile spasitelja.
„Robert Maler nije ni bio zadužen da prekine Trampov predsednički mandat“, kaže Vox (ovaj tekst je izmenjen posle prvobitne objave). Tonom trezvenog čoveka koji deli stroge lekcije za naše dobro, Metjuz će svoju misao o tome kako „Trampa nisu uhvatili za dosluh“, zaključiti uz gest neskrivenog razočarenja: „Mislim da Demokrati treba da se bore da dobiju izbore… Ne može ujka Robert sve da reši“.
Znam da nikoga nije briga kako to zvuči ne-Demokratima, ali ovo je predstavnik medija koji tuguje zato što će Demokrati morati da pribegnu stvarnoj demokratiji da bi se vratili u Belu kuću. Budući da se „dosluh“ ispostavio kao prazna priča, za prosečnog gledaoca će to izgledati kao da su svi MSNBC-ovi ovoga sveta jahali na lažnoj priči dve godine u nadi da će unapred preokrenuti izborne rezultate. Tramp nije mogao da se nada sočnijoj temi za svoju kampanju, ni lakšem načinu da dokazuje kako „elite“ ne poštuju demokratske odluke glasača iz unutrašnjosti zemlje. Teško je zamisliti šta će biti gore.
Da bi komercijalni mediji povratili bar malo dostojanstva posle debakla sa dosluhom, morali bi bar da počnu sa priznanjem o svojoj ulozi u veštačkom podizanju tenzija u poslednje dve godine. Takav rasplet je malo verovatan. Čitava priča je bila neopisivo profitabilna, naročito za kablovske stanice i biće im teško da odustanu od te teme. Šta da rade, da se vrate na prosto izveštavanje o događajima? Svaki direktor medija bi pao u depresiju na takvu pomisao. Trenirali su publiku da očekuje senzacije. Šta će im sad prodavati?
Rolling Stone, 25.03.2019.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 01.04.2019.
Srodni linkovi:
The Atlantic – Malerova istraga
London Review of Books – Ruski hak
TRAMPOZOIK