Hibridni režimi koji kombinuju izborni legitimitet i autokratsku vlast više su pravilo nego izuzetak u regionu Zapadnog Balkana. Tako je Makedonija punih 10 godina (2006-2016) bila pod režimom Nikole Gruevskog, lidera VMRO-DPMNE, koji je slično kao aktuelna srpska vlast bio optuživan za centralizaciju moći, gušenje slobode medija, za izborne manipulacije i zloupotrebu aparata sile zarad zastrašivanja političkih oponenata i kritičara vlasti. Kroz seriju redovnih i učestalih vanrednih parlamentarnih izbora vladajuća stranka je uspevala da “melje” opoziciju održavajući stabilnu podršku. Promena se, međutim, desila kada je opozicija uspela da stvori jaku platformu (partijsku i nepartijsku), zasnovanu na učestalim građanskim protestima i inkluzivnom procesu objedinjavanja raznih društvenih i etničkih grupa.
U narednih nekoliko pasusa dajem kraću hronologiju dešavanja u Makedoniji koja su prethodila promeni režima.
Decembra 2012. poslanici opozicije su izbačeni iz parlamenta zbog pokušaja neograničenog govora (filibustering) tokom rasprave o budžetu za 2013. godinu. Opozicija, tada predvođena Brankom Crvenkovskim, organizuje građanske proteste i najavljuje bojkot predstojećih lokalnih izbora zakazanih za mart 2013. Ovo je bio početak prve ozbiljnije političke krize. Uoči lokalnih izbora došlo je do međunarodnog posredovanja koje je opoziciju vratilo u institucije. Vladajući VMRO je ipak, očekivano, ubedljivo pobedio na izborima.
Sledeće godine, na proleće 2014, VMRO i njegov koalicioni partner DUI sazivaju vanredne parlamentarne izbore na kojima opet ostvaruju ubedljivu pobedu. Veče pred izbore, svega 10 minuta nakon zatvaranja biračkih mesta, Zoran Zaev (novi lider opozicije) odbija da prihvati rezultate izbora zbog brojnih neregularnosti i najavljuje bojkot rada parlamenta. Ovo je dovelo do druge veće političke krize, koja je potrajala naredne tri godine.
U jesen 2014. Zaev tvrdi da ima dokaze da su VMRO/DUI umešani u krupan kriminal zahtevajući formiranje prelazne vlade i vanredne izbore.
U zimu 2015. Zaev počinje da objavljuje tzv. “bombe” – snimke razgovora koji otkrivaju nelegalno prisluškivanje, zloupotrebe tokom prethodnih izbornih procesa, korupciju i niz drugih zloupotreba vladajućih funkcionera. Tužilac ne reaguje, već otvara istragu protiv Zaeva zbog državnog udara.
U kasno leto 2015. dolazi do nove runde međunarodnog posredovanja kako bi se razrešila parlamentarna i politička kriza. Pregovori traju čitave 2 godine (za više detalja pogledati Pržinski sporazum). Cilj pregovora između vlasti i opozicije bio je uspostavljanje prelazne tehničke vlade, koja bi garantovala slobodne i poštene izbore, bez zloupotrebe javnih resursa u partijske svrhe (tokom izbora), kao i uspostavljanje specijalnog tužilaštva koje bi istražilo krivična dela obznanjena objavljivanjem “bombi”.
U decembru 2016, posle dva neuspela pokušaja da se organizuju prevremeni izbori, što je bilo praćeno građanskim, ali i nacionalističkim protestima pristalica VMRO-DPMNE, konačno dolazi do odmeravanja snaga opozicije i vlasti na izborima. VMRO dobija svega dva poslanika više od opozicionog SDSM, dok albanski DUI pada sa 19 na 10 poslanika. Ovo je dovelo do promene ravnoteže snaga, budući da je SDSM dobio dobar deo albanskih glasova, što je bio signal DUI da prekine saradnju sa VMRO i formira novu koalicionu većinu sa SDSM.
Nakon konstituisanja novog parlamenta, pristalice VMRO su upale u parlament i fizički nasrnule na poslanike SDSM i DUI. Pretučeno je nekoliko opozicionih lidera, uključujući i kandidata za novog predsedinka vlade Zorana Zaeva. Ovi incidenti, međutim, nisu doveli do građanskih sukoba, već su ubrzali formiranje vlade koju predvodi do nedavno opozicioni SDSM.
Autor je doktorand na Queen Marry University, London.
Peščanik.net, 09.03.2018.
Srodni linkovi:
Vladimir Gligorov – Konkurencija i izbori
Rastislav Dinić – Nadom protiv optimizma
Mijat Lakićević: Neka visi – narod
Vesna Pešić – Još jednom o beogradskim izborima
Saša Ilić – Baviti se politikom u Srbiji
Dejan Ilić – Želja za neznanjem
Rastislav Dinić – Kraj politike?
Mijat Lakićević – Izborne po(r)uke
Ljubodrag Stojadinović – Ćorava kutija
Slobodan Tomić: Fool me once – shame on you. Fool me twice – shame on me
Zlatko Minić – Da li se ne čujemo?
Nadežda Milenković – Decibeli po glavi stanovnika
MAKEDONIJA