Potraga za Aleksandrom Makedonskim

Potraga za Aleksandrom Makedonskim ili Antikvizacija Makedonije

 
Pre otprilike mesec dana Ustavni sud Makedonije ukinuo je uvođenje veronauke u državne škole smatrajući da zakon koji to omogućava krši Ustav, odnosno ruši sekularni karakter društva. Bio je to grom iz vedrog neba, pravi šok za deo makedonske, pre svega političke, crkvene i intelektuelno-nacionalne javnosti. Digla se kuka i motika na ustavne sudije koji su zbog svoje “hrabrosti” da se suprotstave opštem kursu ustoličenja “simfonije” crkve i države za tili čas osvanuli na “stubu nacionalnog srama”. Skočila je na noge i vlada (VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog) koja je odluku USM okarakterisala kao “relikt prošlih komunističkih vremena”. Sada se naveliko promišlja kako da se veronauka ipak zadrži u školama, a terminološkim zavrzlamama (kreativnim tumačenjem) stvori privid kako je sve “ustavno, legalno i legitimino”.

Samo što se buka oko toga malo stišala, a i sama vlada zbog lošeg odjeka u evropskim forumima malo prikočila, prepustivši “teološkim ekspertima” da “poprave štetu” koju je proizveo Ustavni sud, eto novog šoka. Jedna do skoro strogo čuvana državna tajna ugledala je ovih dana svetlost dana, dokazujući tako da se u još pre više meseci započetoj opsežnoj političko-nacionalno-arheološkoj kampanji potrage za novim (antičkim) identitetom Makedonije i makedonske nacije (tzv. antikvizacija države) lako pređe granica dobrog ukusa i mere. Vlast je, naime, konačno morala da obelodani da planira da centralni gradski trg u Skoplju pretvori u megalomanski spomenik “slavnim antičkim precima” današnjih Makedonaca. Ili u neko novo “svetsko čudo”, kojim bi se, kako s neskrivenom dozom ironije taj plan nazivaju neki ugledni medijski komentatori, Makedonija ponosila. Kao, recimo, Egipat sa piramidama.

Samim središtem trga dominirao bi Aleksandar Makedonski na konju, visok 22 metra (visina osmospratnice), oko njega, takođe na konjima, bili bi Goce Delčev i Dame Gruev, vođe oslobodilačkog pokreta od Turaka, veličine po pet metara, i još sijaset bronzanih konjanika sa likovima iz bliže i dalje prošlosti Makedonije. Obližnji kameni most na Vardaru bio bi ukrašen sa četiri “antička” lava, a pored samog trga, u okviru planiranog spomeničkog kompleksa, bila bi podignuta još jedna monumentalna pravoslavna crkva, samo dve stotine metara od već postojećeg centralnog hrama MPC na desnoj obali Vardara.

Saopšteno je i da su majstori iz Firence angažovani da izliju bronzu za dvadesetak ogromnih spomenika, što bi već ojađene makedonske poreske obveznike stajalo deset miliona evra. Bez troškova projektne dokumentacije, tendera, nagrade autora, naknada za razne odbore i komisije. “Naše pare- njihov kič” – piše tim povodom Gordana Duvnjak, kolumnistkinja dnevnika Utrinski vesnik, ističući kako je “krajnje sporan i diskutabilan način realizacije jednog takvog grandioznog poduhvata, koji je obavijen velom misterije, bez javne debate i stava stručne javnosti. Mnogo dilema, kaže ona, otvara i pitanje koliko je pametno odbran tajming, a sporni su i motivi jedne takve graditeljske ekskurzije, koja sve više dobija karikaturalne dimenzije.

Iako je izložen žestokim kritikama zbog megalomanije i razbacivanja budžetskih para u već zahuktaloj teškoj ekonomskoj i socijalnoj krizi Makedonije, premijer Gruevski, kažu, nema nameru da odustane od ovog projekta. Ni od ambicije da svemu što se u ovoj državi smatra značajnijim objektom, od škola, ulica, trgova, autoputa do aerodroma, nadene ime Aleksandra Velikog ili oca mu Filipa. Biće, kažu kritičari, prava sreća ako i samo Skoplje ne bude preimenovano u, recimo, Aleksandriju iz prostog razloga što je rimski naziv (Skupi) nedovoljno podsticajan za podmirivanje novokomponovanih misionarskih egzibicija makedonske vlasti. Vlada je uporna u “dokazivanju” antičkih korena današnjih Makedonaca, arheolozi još upornije tragaju za artefaktima koji bi – po prethodno brižljivo osmišljenom scenariju – trebalo da svetu ponude predstavu o Makedoniji kao biblijskoj zemlji i kolevci evropske civilizacije. Za inat Grčkoj, ali ne samo zbog toga. Slovensko poreklo više nije na ceni, niti dovoljno motivirajuće da bi jedna mlada država počela da ceni samu sebe. Takav naum, čini se, u samoj Makedoniji ima prođu. Na konceptu istorijske revizije postanka i opstanka makedonske nacije, njenog identiteta, VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog je ubedljivo dobila sve izbore u poslednje dve godine, od parlamentarnih, kada je do nogu potukla konkurentske socijaldemokrate odlazećeg šefa države Branka Crvenkovskog, preko lokalnih, do predsedničkih. Ta činjenica, uz snažno nezadovoljstvo stanovništva što Grčka uporno zagorčava život Makedoniji blokirajući njeno napredovanje prema Evropskoj uniji i NATO, Gruevskom daje odrešene ruke. Da povlači poteze, pre svega ustoličenjem (istorijski nepotvrđenog) novog nacionalnog identiteta, kojima stvara sve širi manevarski prostor za partijsku i lidersku autoritarnost, samo korak od nametanja kulta ličnosti. I da nije albanskog faktora (partija Alija Ahmetija, koji je svojevremeno predvodio albansku pobunu u Makedoniji), koji za sada efikasno participira u vlasti i koliko toliko ograničava samovlašće Nikole Gruevskog, efekti dominacije makedonskih nacionalista bili bi još drastičniji. Za kratko vreme i sa još dramatičnijim reperkusijama po makedonsku državu zbog njenog ubrzanog srljanja u još dublju ekonomsku i socijalnu katastrofu (350.000 nezaposlenih na dva miliona stanovnika) i zahuktale samoizolacije, shvatilo se da VMRO-ovskim modelom “kulturološkog preobražaja” Makedonija silovito prelazi okvire donekle razumljivog ogorčenja, povređenog ponosa i otpora sistematskom grčkom podrivanju stabilnosti i budućnosti makedonske države i šaltuje se na teren iracionalne istorijske mitologije, izvrtanja činjenica i političkog i vlastodržačkog apsolutizma. Doduše, sve to se nekim makedonskim naučnicima i analitičarima čini komičnim, ali podsmeh vrlo brzo ustupa mesto zabrinutosti i očaju zbog surove realnosti u kojoj se Makedonija pod vlašću jedne anahrone i nacionalistički rigidne partije poslednjih godina našla. Pogotovo ako se desi da susedna Grčka ipak nađe formulu kako da spreči da i Makedonija do kraja godine, u društvu sa Srbijom i Crnom Gorom, dospe na belu šengensku listu.

Kritičari ponašanja makedonske vladajuće vrhuške slažu se u oceni da je namera Nikole Gruevskog da makedonske građane drži pod stalnom presijom i visokim naponom, praktično pred izborom “za” ili “protiv” EU, NATO, sporazuma sa Grčkom oko naziva države, gradnje megalomanskih spomenika i crkava “gde god zgodno mesto vidiš”, veronauke u državnim školama. To je zapravo providan pokušaj da se država i javnost odvrate od stvarnih problema makedonskog društva. A kad se u tome pređe tolerantna granica, onda se uporište od iskušenja samoizolacije, ekonomske i socijalne bede, neostvarenih želja i ambicija, po iskustvu i modelu nekih drugih balkanskih zemalja, traži i nalazi u prekopavanju istorije, samoobmanjivanju, istorijskim iluzijama i zabludama, nacionalizmu i – političkom primitivzmu. Civilizacijski napredak jedne države neće se meriti po veličini i visini bronzane figure Aleksandra Velikog, ni po tome hoće li i najmanji sokak poneti ime slavnog antičkog vojskovođe. Svaka kolektivna manipulacija, a, po svemu sudeći, u Makedoniji se trenutno o tome radi, ima svoju cenu. Nju su njeni građani, izgleda, već počeli da plaćaju.

 
Peščanik.net, 08.05.2009.