Rođen 1945. u Štipu, Makedonija; u Beogradu živi od 1965. Čitav radni vek, od 1969. do danas, proveo kao novinar: do 1994. u Borbi, gde je radio na svim poslovima, od izveštača do zamenika gl. urednika, a potom u Našoj Borbi do 1997, da bi iste godine, zajedno sa grupom kolega, osnovao dnevni list Danas, u kome je kao kolumnista i analitičar radio do marta 2002; u Politici do marta 2006; sarađivao sa nedeljnikom Ekonomist, skopskim Utrinskim vesnikom i Helsinškom poveljom.

Tokom 40 godina rada u novinarstvu sarađivao i sa zagrebačkim Danasom, sarajevskim Oslobođenjem, podgoričkim Monitorom, skopskim Pulsom i beogradskom Republikom. Osnova njegovog medijskog angažmana bilo je i ostalo političko novinarstvo. Za svoj rad dobio je brojne novinarske nagrade, među kojima Jug Grizelj (2003), Nikola Burzan (2000) i Svetozar Marković (1986).

Trenutak (nove) obmane

Političku halabuku iz Beograda treba shvatiti kao poruku – štogod haške sudije odlučile i kako god to formulisale – Srbija neće ni po koju cenu odustati od Kosova.

Anatomija nemorala

Ljubav je pukla između WAC-a i Srbije ne zato što Bodo Hombah želi da uspostavi monopol nad štampanim medijima, već zato što je prekršio zaveru ćutanja.

Ofanziva bahatosti

Mimo zvaničnih zaklinjanja kako je Srbija na svom putu ka EU odlučna da vaspostavi sistem nezavisnih institucija, dešava se, u stvari, obrnuti proces.

Sarajevski izlet

Iako srpska propaganda nastoji da stvori utisak kako je prijem Srbije u EU gotova stvar, stvari stoje drugačije i nepovoljnije.

Bosanska krčma

Želi srpski predsednik, u svojoj prenapregnutoj misiji regionalnog pomiritelja, da razgovara sa svima, čak i sa Harisom Silajdžićem…

Tadićeva Sablja

Boris Tadić je najavio novu Sablju. U stvari, saopštio nam je da je ona već u toku. Reakcije javnosti su simptomatično mlitave.

Magija preambule

Brisel više ne toleriše manir srpskih političara da zbog Kosova kvare svoje odnose sa svetom, a da prijem Srbije u EU smatraju i dalje logičnim.

Tačka preokreta ili sloma

Boris Tadić je posle duže pauze ponovo apelovao na poslanike da izglasaju rezoluciju o Srebrenici. Samo dan-dva kasnije svoju ideju je modifikovao stavom da su, ipak, potrebne dve rezolucije.

Nova klasa

Gotovo, nema više, pojela maca! Političari, tajkuni, mafijaši i skorojevići su namireni, neka se pripreme vladike, prestolonaslednici, prinčevi i princeze.

Sveto guslarsko trojstvo

Tadić kaže da je istorijski neosnovano i neprirodno da srpski narod u Crnoj Gori bude nacionalna manjina, jer su Srbi učestvovali u celokupnoj crnogorskoj istoriji i njenom stvaranju.

Dve deklaracije – jedna manipulacija?

Model dve deklaracije više će poslužiti nametanju novih iluzija i biti predmet šićardžijske trgovine iza koje ne stoji iskrena namera da se genocid u Srebrenici shvati i prihvati onako kako je to učinila Evropa.

Bekstvo sa dna

Za početak bi bilo korisno da skupština Srbije usvoji rezoluciju o Srebrenici, proglasi 11. juli Danom sećanja na žrtve tog genocida i završi hašku priču isporučivanjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Centralizam, ili kako sačuvati vlast

U mnoštvu izjava kojima je poslednjih dana Boris Tadić izbombardovao Srbiju, jedna je imala čast da zauzme počasno mesto po količini konfuzije koju je proizvela: „samo centralizovani DS može da sprovede decentralizaciju Srbije.“

Bezbrižni Mladić

Nekima, hronično sumnjičavima, bilo je i ostalo nejasno: kako je moguće da Ratko Mladić bude sve dalji od Haga, a Srbija sve bliža Briselu i evropskim integracijama.

Steroidi i sedativi

Priča o Tadiću i Jeremiću, neumornim pokretačima srpskog spoljnopolitičkog tajfuna, zapravo je priča o gubljenju novinarskog profesionalnog identiteta, integriteta i digniteta.

Sejanje straha i iluzija

Evropska komisija je nedavno preporučila da se sa Makedonijom mogu započeti završni pregovori o njenom učlanjenju u Evropsku uniju, pod uslovom da se do decembra reši grčko-makedonski spor oko imena ove mlade države.

Frustracije balkanskog lidera

Vuk Jeremić je upozorio Makedoniju da će njena saradnja sa Kosovom ozbiljno ugroziti odnose Beograda i Skoplja. Da li će i novi ambasador Makedonije u Srbiji, pozorišni reditelj Ljubiša Georgievski, morati da pakuje kofere.

Đavolji repovi

Milorad Dodik se svrstao u red najvećih balkanskih negativaca, tik uz Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Vojislava Koštunice.

Sistemsko nasilje

Nije bilo tako davno kada je pola miliona građana ispratilo mučki ubijenog Zorana Đinđića. Brisa Tatona takođe ispraćamo sa zavidnom količinom tuge i revolta, nadajući se da će ova tragedija razvejati magluštinu oko prave prirode i izvora nasilja u državi Srbiji.

Ovo je, bre, moja Srbija!

Šta povezuje izmene Zakona o javnom informisanju, trijumfalističku nacionalističku terevenku prilikom otvaranja škole „Srbija“ u samom (epi)centru ratne i ratno-zločinačke politike u BiH 90-tih i najsvežiju političko-kalkulantsku klackalicu oko statusa Vojvodine?

Ko, zapravo, ruši vladu?

Posle neuverljivog objašnjenja kako mu je u julu omraženo u avgustu postalo prihvatljivo uvođenje drakonske kaznene politike protiv medija, LDP tvrdi da je nesebičnom podrškom Demokratskoj stranci spasao Tadićev kabinet, odnosno zaštitio „javni interes“.

Kartografi balkanskih zabluda

Na sceni su dva oblika politički i nacionalno instrumentalizovane euforije: Prištine, da je priča o Kosovu završena, da nema povratka na staro; Beograda, da prava „bitka za Kosovo“ tek predstoji, tj. da gubitak dela teritorije nije to što jeste sve dok ga sami ne budemo verifikovali. A to, zna se, nećemo učiniti nikad.

Prepariranje medija

Zanimljiva situacija: najpre je država, odnosno politička oligarhija na vlasti, svojim (ne)činjenjem stvorila (ili mu je odlučujuće kumovala) frapantan haos na medijskom prostoru, a kad je taj „nered“ došao po svoje i počeo da naplaćuje dugove od svojih tvoraca, spustila je rampu.

Zamke političkog monopola

U narednih šest meseci, kako su zamislili tvorci novog zakona, džungla od 600 (ne)postojećih političkih stranaka i pokreta trebalo bi da se pretvori u šumarak, tačnije u lepo uređeni dvored koji će putnike namernike voditi ka srećnijoj i prosperitetnijoj političkoj Srbiji.

Srpsko-hrvatski rimejk

Od Srbije se ne mora tražiti da prizna nezavisno Kosovo, ali ona mora da nauči lekciju demokratije, da prizna neke realnosti i obavi – sopstvenu dekosovizaciju. Ne učini li to, Beograd će i dalje igrati ulogu ključnog balkanskog – destabilizatora.