- Peščanik - https://pescanik.net -

Šangajska lista i lažljivi Brnabić

Posted By Svetlana Slapšak On In Featured,Tekstovi | Comments Disabled
Foto: Predrag Trokicić

Šangajska lista univerziteta od godine 2003. klasifikuje oko 2500 univerziteta u svetu po pet kriterijuma, od kojih je najvažnija Nobelova nagrada, ali ne za književnost ili za mir – samo za „tvrde“ nauke. Ostali kriterijumi su druge visoke nagrade, objavljivanje u citiranim naučnim časopisima i broj stečenih akademskih diploma svih nivoa podeljen sa brojem zaposlenih. Jasno da za visoki plasman ne mogu konkurisati univerziteti bez solidnih veza sa kapitalom i industrijskim džinovima, kao ni humanistika sa umetnostima u celini. Biti u prvoj polovini liste veliko je dostignuće. Univerzitet u Beogradu je između 300 i 400, više od univerziteta u Zagrebu i Ljubljani. Kriterijumi koji zavise od države su dostupnost za studente (samo posredno) i zapošljivost, pri čemu su važne plate. Za niži plasman državnog univerziteta, konkretno u Beogradu, može biti kriva pre svega država, sa svojim izrazito restriktivnim merama, i još više sa svojim stalnim zastrašivanjem profesora i studenata, izbacivanjem, otpuštanjem, hapšenjima studenata i slično. Ti elementi naravno nisu deo kriterijuma za Šangajsku listu, oni deluju lokalno, a rezultat, minimalna pomeranja gore i dole po listi, i dalje zavise od gore navedenih uslova.

Sećam se ručka u profesorskom restoranu na Harvardu, 1995. Šale radi, upitala sam koleginicu koliko je nobelovaca prisutno: ona je prošarala pogledom po sali, i odgovorila da ih je prepoznala tri. Harvard je godinama na prvom mestu, ali može mu se desiti da strada u nekoj akciji „kakvu svet još nije video“…

Rektor Đokić je svojim citiranim naučnim radovima samo doprineo statusu Univerziteta u Beogradu, kao što je doprineo i zaštitom studenata protiv represije. Univerzitet je ostao u grupi u kojoj je i bio. Uostalom, univerziteti uglavnom upravo tako objavljuju svoj položaj, u stotinama.

Lik Brnabić opet je lagao.

Peščanik.net, 11.04.2026.


Share this...
Facebook
Pinterest
Twitter
Linkedin
PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)