Svedoci istorije

Znači, i tako može da izgleda istorija. Neprimetno. Da li se čitalac seća ponedeljka 27. februara 2023? Šta je radio u taj ponedeljak? Da li mu je tog dana palo na pamet da bi moglo da se dogodi nešto epohalno? Da li je pomislio – vidi, istorija se odvija pred mojim očima, događa se nešto što će uticati (trebalo bi, pozitivno) na život mnogih novih generacija. Verujem da, kao i ja, nije. A nije da nam nisu najavili da je taj najnoviji u nizu sastanaka Kurtija i Vučića u Briselu istorijski. I istorija se desila i prošla a da nas bezmalo nije ni okrznula.

Znači, i tako se mogu rešavati višedecenijski – viševekovni, ako hoćete – sukobi. Usmeno, iza zatvorenih vrata. Šapatom, reklo bi se. Nisu se čuli pucnji, nisu padale bombe, nisu gorele kuće, nisu stradali ljudi. Ti ljudi su u ovom novom „rađanju“ istorije bili ipak na bezbednom: u poslovična četiri zida, njih trojica ili četvorica (da li uspešno) razrešili su težak međuetnički spor oko teritorije. Dobar dan – dobar dan. Je l bilo dosta… – bilo je. Da se dogovorimo – hajde. Je l može Kosovo da bude država – može. Doviđenja – doviđenja.

Ako je sve to bilo tako lako, a utisak je da jeste, treba se pitati: čemu svi oni pobijeni ljudi, zašto progoni, zašto bombe, kad je sve moglo mirno i u pola glasa, bez spektakla, bez ceremonija, bez velike pozornice s epskim krvavim kulisama u pozadini, kako nam se govorilo da nalaže žanr. Šta ćemo sad s masovnim grobnicama kosovskih Albanaca porazmeštanim ili potopljenim širom Srbije? Ako čitaocu smeta da se to (ponovo) pita neka mu bude: šta ćemo sad s pobijenim i proteranim Srbima i njihovim spaljenim kućama, ako se sve moglo izbeći jednim usmenim – prihvatam?

Čitalac se seća, režim s Miloševićem na čelu pao je (barem se tako činilo, da je pao) uz masovno pevanje i pucanje na ulicama. Bio je to primeren, dakle spektakularan kraj jedne za Srbiju spektakularno notorne decenije, obeležene ratovima i masovnim zločinima. Ali, taj ulični spektakl nas je zavarao. Mislili smo da je kraj, tako je po svemu izgledalo, a ispao je samo – istina, desetogodišnji – intermeco. Ako je istina da je sa Kosovom kao delom Srbije gotovo, i ako se to dogodilo tog ponedeljka – onda bi to sada zaista mogao biti kraj jedne višedecenijske pogubne drame. Hoćemo li slaviti?

Nema vatrometa, nema ni pevanja ni pucanja, nisu ni pozornice postavljene. Zar se epske povesti završavaju u kamernom okruženju? Tek jedan glasnogovornik preneo nam je, gotovo prepričao, onako usput: to je to – kraj, dogovorili su se, Vučić i Kurti, Srbija i Kosovo. Moralo je da prođe više dana od tog istorijskog 27. februara 2023. da bismo uopšte pomislili da je moguće da je stvar gotova, da se decenijama otvoreno pitanje svih (srpskih) pitanja bez treska zatvorilo. Znači, postoje i takvi krajevi, bez prolivanja krvi.

I, šta sad bez Kosova? Je l smo sad manje Srbi nego što smo to bili pre 27. februara 2023? Je l su nam životi izgubili smisao? Je l više ne znamo ko smo, pa moramo da tražimo novi naziv za svoju zajednicu? Ili smo se i juče, kao i prošle nedelje uostalom, probudili, spremili se za posao (ako ga imamo), otišli da radimo, vratili se, jeli (ako imamo šta) i… šta god da inače radimo. Nema drame. Da se ne pravimo ludi, nije nas prošli ponedeljak iznenadio. Nije 27. februara 2023. izgubljeno Kosovo. To se desilo više od dve decenije ranije. Zato 27. februar 2023. nismo ni primetili.

Zato se Srbija tako spokojno mimoišla sa 27. februarom 2023.

***

Ili je sve to – da smo stigli do kraja – samo privid. Možda je kraj ipak daleko. Jer sad treba dogovoriti primenu, pa staviti potpis na plan o primeni, a možda čak i ratifikovati dogovor u domaćem parlamentu. Ko zna, možda ipak bude izbora pre svega toga. Možda se Vučić skloni sa mesta predsednika da bi Srbiji sa Kosovom dao još par meseci: tako je onomad obećao? Ovde se zbog Kosova padalo sa vlasti i na nju se pelo. Čitalac se seća, Milošević je pao posle poraza na Kosovu. Vučićev pristanak u Briselu – ako je tačno sve što pravnici kažu – takođe je poraz, iz ugla njegove sopstvene politike. Hoće li i on pasti zbog poraza (na Kosovu)? Može li to da prođe mirno, kao što je – ovaj put mirno – konačno otišlo i Kosovo? Da stavimo tačku na ludosti iz devedesetih i njihove glavne aktere.

Peščanik.net, 07.03.2023.