Ugled

Sledeće dve vesti ne mogu a da se ne pročitaju zajedno. Prva je da Nikola Kalinić, od 2013. godine stalni član košarkaške reprezentacije Srbije, ove godine nije izabran za nacionalni tim za svetsko prvenstvo. Druga je da je Suzana Vasiljević, Vučićeva savetnica za medije, postala novi član Upravnog odbora Košarkaškog saveza Srbije.

Krenimo od savetnice – Savez će objasniti da košarkaše treba uključiti u promociju zemlje, „u kampanju u koju država ulaže mnogo, a mi želimo da iskoristimo naš ugled i doprinesemo promeni imidža i promociji zemlje, naročito na Svetskom prvenstvu“. Vasiljević će na to dodati da „njene veze“ u medijima u Srbiji, regionu i svetu mogu pomoći Savezu u tom promotivnom poslu.

Naravno, sve je u ovom učlanjenju i njegovom objašnjenju postavljeno naglavce. Savez je svestan ugleda – recimo to tako ovaj put – „srpske“ košarke. Savez je takođe svestan da je imidž Srbije uopšte loš i da ga treba promeniti. Ali Savez ne kaže ništa o tome zašto je imidž Srbije loš i da li ta loša slika na bilo koji način korespondira – a korespondira – sa stvarnošću.

Da bi Savezu bilo lakše da razume, postavimo to ovako – ugled „srpske“ košarke stoji na izvanrednim rezultatima nacionalnog tima, igrača ponaosob, a delimično i domaćih klubova. Ti rezultati su merljivi i ostvaruju se prema jasno utvrđenim pravilima. Da su ti rezultati loši, nikakva promotivna kampanja ne bi pomogla da „srpska“ košarka uživa ugled koji ne korespondira sa takvim rezultatima.

Okrenimo se sad Srbiji – iako Vučić laže žitelje Srbije da njihova zemlja nikada do sada nije uživala tako veliki ugled, čak i zaposleni u Košarkaškom savezu znaju da je slika o Srbiji u svetu loša. Ta slika, baš kao i slika o nacionalnom košarkaškom timu, u tesnoj je vezi sa „rezultatima“ Srbije, koji su merljivi iako su možda pravila u toj drugoj igri nešto komplikovanija i manje jasna nego u košarci.

Nikakva kampanja Srbiji ne može tu pomoći dok tekuća vlada ili neka naredna ne počnu da prave bolje rezultate. Jadna je ta vera da mediji i reklama mogu sakriti istinu. Još je jadnije u polju konkretne politike demonstrirati magijsku svest: po principu, ako pojedeš srce lava postaćeš hrabar, sada Vučić ždere uspešni nacionalni košarkaški tim kako bi sakrio svoje epohalne neuspehe.

Nikakvi medijski magovi, pa ni Vasiljević, tu ništa ne mogu da učine i poprave. Mogu samo da pokvare. Iz tog ugla, zabavno je videti kako se Vasiljević preporučuje za taj novi posao: ni manje ni više nego svojim vezama, sa mesta Vučićeve savetnice, u medijima u Srbiji, regionu i svetu. Pustimo sad region i svet, lako je njima bez Vučića. Vasiljević bi trebalo da objasni kakve su to veze Vučićeve savetnice sa domaćim medijima.

Naravno, sasvim je idiotski, a videli smo i zašto, koristiti nacionalni košarkaški tim za promociju Srbije u svetu, ali sve i da je to namera, neobjašnjivo je da se za to koristi osoba koja se ne preporučuje svojim medijskim veštinama, nego upravo vezama i to, pre svega, u domaćim medijima. Tri stvari su tu bitne: prvo, stanje u domaćim medijima je deo loše slike o Srbiji; drugo, domaći mediji ne dobacuju do „sveta“; treće, regionalni i svetski mediji sa Vučićevom savetnicom, za razliku od domaćih, ne posluju po sistemu „veza“. (Na stranu sad što u gradaciji „srpski“, regionalni, svetski, ovo potonje baš ništa ne znači.)

Ali, sva je prilika da i Vučić i njegova savetnica i Savez ne haju za lošu sliku Srbije u svetu, kao ni za dobre razloge zbog kojih je ta slika loša. Njih u stvari zanimaju samo domaće loše prilike i domaća slika koja laže o tim lošim prilikama. Vasiljević je, ako se tako gleda, sasvim očekivano stigla u Savez posle incidenta upravo sa članom reprezentacije Kalinićem, koji je inače jedan od najzaslužnijih što „srpska“ košarka još uživa ugled.

Kalinić se, naime, pre par meseci usudio da u javnost izađe sa političkim stavovima koji odudaraju od nametnutog javnog i političkog jednoumlja. To je bio okidač da ga se provuče kroz medijskog „toplog zeca“, u aferi iz koje bi jedino moglo da se zaključi, da je ikome tu bilo do zdravog razuma, da sportista ima i zdrav seksualni život. Ali, mentalno i telesno zdravlje u Srbiji odavno (od 2012) nije na ceni.

Biće da bolesna kampanja protiv Kalinića ipak nije sasvim uspela, pa je usledila i odmazda. Iako je među najboljim igračima kod najboljeg evropskog trenera jednog od najboljih evropskih klubova (a to su sve merljive veličine, barem u košarci), Kalinić je posle šest godina stalnih nastupa ispao iz reprezentacije. Da se ne sumnja u razlog za to ispadanje, potrudio se javni servis gde se u podužem komentaru (rečitog naslova „Precrtavanje Kalinića – očekivano iznenađenje“) sugeriše da se to dogodilo zbog Kalinićevih nepodobnih istupa u javnosti, i to političkih, jer – šta košarkaš (a i bilo ko drugi, osim Vučića) ima da se bavi politikom u Srbiji.

Dakle, incident se dogodio i napravio pukotinu koju treba popuniti da se ista stvar ne ponovi. Pa je Vučić poslao komesarku Vasiljević da zavede red, a Košarkaški savez to spremno prihvatio. Sadašnji trener reprezentacije Aleksandar Đorđević, dok je bio igrač umeo je da napravi čudo. Pitanje je da li će Đorđevićeva čuda (ako je još za njih sposoban) biti dovoljna da sačuvaju njegov već okrnjeni tim od vradžbina iz Vučićevog kabineta. Jer bi zaista samo čudo moglo da spasi reprezentaciju od naopake Vučićeve magije: umesto da Srbija lažno izgleda bolje, lako bi se moglo dogoditi da i ova reprezentacija izgubi ugled.

Peščanik.net, 05.07.2019.

Srodni link: Mijat Lakićević – Slučaj Nikole Kalinića