Visok pritisak

Ministarka pravde Maja Popović je juče, predstavljajući nacrte pet zakona koji će ubuduće uređivati položaj sudstva i tužilaštva, izjavila da je bila izložena pritiscima kada je reč o formiranju Radnih grupa za izradu seta pravosudnih zakona, ali da je iskoristila svoje diskreciono pravo da imenuje članove isključivo po kriterijumima stručnosti, profesionalnosti i integriteta. Možda nije loša prilika da ministarku, koja do nedavno nije bila upoznata da u Srbiji ne postoji smrtna kazna (i nakon ove sramote nije podnela ostavku), podsetimo da u domaćem pravnom sistemu ne postoji ništa što se zove set zakona. Postoji Ustav i postoje zakoni koji su sa njime usklađeni i koji se u hijerarhiji pravnih akata nalaze na Ustavom precizno određenom mestu,¹ te se u pravnom sistemu ne pojavljuju u obliku setova. Set postoji u tenisu, postoji i set igračaka za decu, ali ne postoji set pravosudnih zakona. Ovo je samo nota bene za ministarku pod pritiskom.

Bilo bi dobro da Popović, koja očigledno uživa u svojim „diskrecionim ovlašćenjima“ pri formiranju radnih grupa ministarstva, podsetimo da je mandat njenoj Vladi, kao i njoj samoj, prestao raspuštanjem Narodne skupštine, polovinom februara ove godine. Dakle, pre više od pola godine. Zakon o Vladi određuje da Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise. Izuzetak od ovog pravila je moguć samo ako je donošenje propisa vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.

Ako uzmemo da se ministarstvo drži izuzetka koji se tiče vezanosti zakonskim rokom za usvajanje – rok za usvajanje zakona oko kojih se ministarka ovih dana rastrčala po javnim skupovima i medijima ustavnim zakonom je smešten u februar 2023. godine, a ne tokom mandata postojeće tehničke Vlade. Ovo je takođe nota bene za ministarku pod pritiskom – da se oprezno hvali svojim diskrecionim ovlašćenjima, imajući u vidu da joj je mandat prestao i da je upitno da li njeno ministarstvo uopšte sme da se angažuje na izradi zakona o kojima je ovde reč. Uspostavljanje temelja pravosuđa za budućnost ne može spadati u tekuće poslove Vlade.

Pogledajmo pod kakvim je tačno pritiskom ministarka u tehničkom mandatu. Ona kaže da je „bila izložena pritiscima pojedinih nevladinih organizacija i udruženja da njihovi predstavnici rukovodstva budu članovi radnih grupa“. Međutim, ministarka zaključuje da je „ponosna što su radne grupe u sastavu kakav je odabrala izradile odlične radne tekstove zakona“. Iz ove izjave vidimo da ministarka ne krije da je zapravo sama odabrala članove dve radne grupe – jednu za izradu tužilačkih i drugu za izradu pravosudnih zakona. Jedina istina je da je ovaj njen lični odabir, odnosno imena članova radne grupe, pod pritiskom strukovnih udruženja ministarstvo objavilo oko dva meseca nakon što su članovi radnih grupa preuzeli dužnost. Da tog pritiska nije bilo, javnost ne bi znala čak ni koga je ministarka odabrala.

Da je bio u pitanju lični izbor ministarke potvrdila je i Advokatska komora Srbije koja je u svom nedavnom saopštenju izrazila nezadovoljstvo činjenicom da advokati članovi radnih grupa nisu delegirani od strane Komore. Druga udruženja, poput Centra za pravosudna istraživanja i drugih strukovnih udruženja, od ministarstva su tražila neutralni, odnosno posmatrački status na sednicama radnih grupa. Ovaj predlog je odbijen bez ozbiljnijeg obrazloženja i o tome je na Peščaniku već bilo reči.

Ukoliko je taj predlog ministarka doživela kao pritisak, onda ona temeljno ne razlikuje javnost od nelegitimnog pritiska. Ne razlikuje ni pitanja od opšteg interesa od njenih ličnih preferencija. To naročito vidimo kada kaže „da je nelogično da predstavnici udruženja koja su kritikovala ustavne promene budu članovi radnih grupa“. Ovakav stav nije iznenađujući od ministarke Popović i Vlade koju predstavlja. Jednoumlje i sabornost su za njih pravilo, dok su kritika i sumnja ono što sagovornika diskredituje i oduzima mu ne samo stvarni uticaj, već i pravo da izrazi svoje mišljenje. Primera radi, da bude član radne grupe ministarstva, pa čak i posmatrač njenog rada.

Na kraju, zašto je sve ovo važno? Srbija će do februara 2023. godine dobiti pet novih zakona koji regulišu položaj pravosuđa i koji će, sva je prilika, zadržati snažan uticaj izvršne vlasti na sudstvo i tužilaštvo. Da će biti upravo tako, pokazuje i način na koji se ministarska Popović odnosi prema pitanju formiranja radnih grupa i izradi nacrta pravosudnih zakona.

Ministarka pravde i Vlada koriste javni prostor za dezinformišu javnost tvrdnjama da su bili pod snažnim pritiskom, ali da su takvi kakvi jesu – stameni i principijelni – takvim pritiscima odoleli. Svima koji pritiskaju su odgovorili ličnim odabirom članova radnih grupa, ličnim odabirom budućih zakonskih normi, ličnim tumačenjem termina „tekući poslovi“. Ništa novo u ličnoj vladavini koja traje jedanaestu godinu. Ali i ovog puta stvari treba nazvati pravim imenom. Umesto što je rekla da je bila izložena pritisku, Maja Popović je trebalo da kaže: bilo je pokušaja da se moja samovolja ograniči. Srećom, takvi pokušaji nisu uspeli.

Peščanik.net, 28.09.2022.

1. Član 194 Ustava Srbije, hijerarhija pravnih akata.