Čekaju nas zlatni idioti

Kuće u Savamali srušili su idioti. To nam je u Vranju rekao predsednik vlade. Mi smo, naravno, odmah znali da samo idioti mogu da navuku „fantomke“ i bagerima usred noći ruše kuće po gradu. Predsedniku vlade trebalo je dve nedelje da to zaključi. Pošto je slučaj o idiotima tako otvorio, predsednik vlade odmah ga je i zatvorio. On je objasnio da su to bili idioti zato što su „bespravne objekte“ rušili po noći, a ne „u po bela dana“. Pored toga što su „bespravne“, te kuće je trebalo srušiti i zato što su bile „prljave udžerice“, a predsednik vlade na njihovom mestu hoće da podigne „najlepši deo grada“. Povrh svega, prilikom rušenja „niko nije povređen“, i zato, poručuje predsednik vlade – „nemojte da preterujete u značaju događaja“.

Dakle, ništa strašno nije se dogodilo. Samo su idioti zamenili dan za noć. Ali to ne menja na stvari, jer da su sve to isto uradili po danu, ničega spornog u rušenju ne bi bilo. Drugim rečima, predsednik vlade nam kaže – pa šta što su bili maskirani, pa šta što su neke ljude lišili slobode, a prema nekima drugima se nasilno ponašali, pa šta što nisu imali odluku o rušenju, jer ništa od toga nije sporno kada se ruše „prljave udžerice“ i podiže „najlepši deo grada“. Izgleda da je predsednik vlade navikao da komunicira sa idiotima, pa više ne pravi razliku između svojih saradnika i javnosti. Istina, na takav tretman je i nas pokušao da navikne tokom proteklih godina, recimo, za vreme poplava, kada je pao helikopter ili u slučaju krivotvorenih akademskih radova.

Ali, biće da je javnost tvrdoglava i nikako da se navikne na ulogu (magarca) u koju bi da je gurne predsednik vlade. Dakle, sve i da su kuće rušene „u po bela dana“ i dalje bi bilo sporno to što ih ruše (rečima predsednika vlade) „idioti“ u fantomkama, što se pri tom vezuju ljudi ili se nad njima vrši nasilje, a sve to bez pravosnažne odluke o rušenju. Drugim rečima, da postoji pravosnažna odluka o rušenju, bilo bi u redu i da su kuće porušene usred noći. Ali, pošto te odluke nema (što ne znači da uskoro odnekud neće isplivati, naravno, sa odgovarajućim datumom), to ne može da kompenzuje nikakva bajka o „prljavim udžericama“ umesto kojih će nići „najlepši deo grada“. Ovako predsednik vlade: „Došao bih tamo da stanem i da kažem da tu hoćemo da napravimo najlepši deo grada, a ne prljave udžerice.“

Povrh svega toga, kao da se ništa nije dogodilo, predsednik vlade nas poziva da pustimo „nadležne organe da rade svoj posao“. To je, naravno u redu, samo što treba naglasiti da nismo mi sprečili policiju da u noći između 24. i 25. aprila interveniše u Savamali i tačno utvrdi šta je po sredi. Stoga poruku da nadležne organe treba ostaviti da rade svoj posao, predsednik vlade ne treba da šalje nama, nego onima koji im ne daju da rade. Zbog njih, sva je prilika da „nadležni organi“ ni sada neće obaviti svoj posao, kao što to nisu učinili ni pre dve nedelje. Ili će im sada ipak biti lakše, pošto su dobili konkretne instrukcije kako da postupe: „idioti“ u fantomkama javnosti treba da se izvine samo zato što su radili po mraku, jer to je, po mišljenju predsednika vlade, bilo jedino sporno u njihovom postupanju.

Ima i zaista komičnih elemenata u objašnjenju predsednika vlade. Recimo, „policiji niko nije zabranio da reaguje prilikom rušenja“, kaže on. Policija se u stvari „pozivala na komunalnu policiju zbog nestanka struje i samog posla koji se obavljao“. Tako smo saznali da Srbija ima policiju koja radi na struju. (Naravno, predsednik vlade je hteo da kaže nešto drugo, ali mu to jednostavno nije pošlo za rukom.) Takođe smo saznali i da predsednik vlade ne zna gde se kupuju fantomke, dok neki drugi znaju, recimo neke osobe iz opozicionih stranaka, pa su ti što znaju u stvari glavni kriminalci, dok su oni što su zaista nosili fantomke samo – idioti. Za kraj, predsednik vlade nas je i obodrio: „ako se ovako nastavi“, kaže, pred Srbijom su „zlatne godine“. Samo je propustio da precizira – sa idiotima ili bez njih?

Peščanik.net, 11.05.2015.

Srodni linkovi:

Vesna Pešić – Spomenikom na Savamalu

Mijat Lakićević – Savamala i Tolstojeva

Branislav Dimitrijević – Protest*

Rodoljub Šabić – Sve veća obaveza

Nadežda Milenković – Fantom u opereti i premijerova tetka

Vesna Pešić – Dosoljavanje

Vesna Rakić-Vodinelić – Bauk kruži Sava-malom, bauk laži