Obmane ministra Gašića

Nalazi dve komisije Vojske Srbije o odgovornosti za tragični pad helikoptera sada su izloženi sudu javnosti i već su prouzrokovali burne reakcije. Nesumnjivo je da je njihov najkontroverzniji zaključak taj da primarnu odgovornost za pad helikoptera snosi njegova posada, tj. da je neposredni uzrok nesreće ljudska greška, uz sadejstvo alkohola. Čak i da je ovaj nalaz tačan (o čemu ja nisam kompetentan da sudim), i čak pod pretpostavkom da su članovi ove dve komisije svoj posao izvršili profesionalno i da su u svom radu bili nezavisni i bez političkog upliva (što su, naravno, dve poprilično velike pretpostavke), pažljivim čitanjem oba izveštaja možemo zaključiti da je samom udesu prethodilo više ozbiljnih propusta za koje odgovornost snose nadređeni posade helikoptera, uključujući i ministra odbrane.

Od ovakvih tehničkih komisija, koje su činili isključivo vojnici, ne možemo očekivati hrabre nalaze. A sigurno ne možemo očekivati nalaze o političkoj ili moralnoj odgovornosti njima nadređenog ministra Gašića. Ministrova odgovornost možda i ne postoji za neposredan uzrok pada helikoptera. Ali, čini se jasnim da ona itekako postoji: (1) za odluku da se spasilačka operacija uopšte sprovede u za to krajnje nepovoljnim vremenskim uslovima, te (2) za odluku da helikopter ne sleti na heliodrom Vojnomedicinske akademije, već na aerodrom Nikola Tesla, gde se nesreća i dogodila. Politička odgovornost ministra evidentna je čim se uporede izjave koje je on davao neposredno posle nesreće sa komisijskim izveštajima.

Uzmimo kao primer nastup ministra Gašića u Jutarnjem programu TV Pink 15. marta. Sažetu vest sa izjavama ministra iz emisije možete naći ovde, dok snimak emisije možete naći ovde. Tri izjave ministra tokom te emisije posebno su upečatljive.

Prvo, g. Gašić na snimku u 4:35 govori sledeće: „Naravno, Vojska Srbije je jedan uređen sistem gde se tačno znaju procedure.“

Izveštaji komisija jasno pokazuju da te procedure nisu poštovane: vidi izveštaj od 18.3.2015. (dalje: prvi izveštaj), str. 10, po kome je „došlo do određenih propusta u realizaciji propisanih procedura… postoje elementi odgovornosti vojne organizacije u pripremi i izvršenju zadataka“ spasilačke ekipe, mada oni nisu neposredno prouzrokovali nesreću (što ne znači da na nju nisu imali posrednog uticaja). Takođe, po izveštaju od 31.3.2015. (dalje: drugi izveštaj), str. 4:

„Drugostepeni uzrok udesa je niz propusta u planiranju, organizaciji i rukovođenju letom jer osposobljenost i trenaža posade, meteo situacija, mogućnosti vazduhoplova u datim uslovima i obezbeđenje sletišta nisu bili u skladu sa odlukom za ovako složen zadatak, kao i pravilima, propisima, uputstvima i naređenjima koja regulišu letenje i upotrebu snaga za hitno reagovanje.“

Ključno je primetiti da je ministar Gašić bio potpuno svestan da relevantne procedure nisu poštovane, uprkos svojoj izjavi nakon nesreće. Upravo je ministar sam preskočio regularni lanac komandovanja u Vojsci, direktno pozvavši komandanta jedinice za traganje i spasavanje, kome je naredio da se spasavanje bebe sprovede. Na str. 2 drugog izveštaja decidno stoji kako: „General Bandić poziva ministra odbrane u 19:56 časova i saopštava mu da postoje tehnički uslovi za izvršenje zadatka i upoznaje ga da na ovaj način nije ispoštovana standardna operativna procedura (SOP) za upotrebu snaga TiS za zadatke treće misije. Ministar odbrane na to odgovara da je urgentno i da se krene na zadatak.“ (kurziv moj)

Drugo, u pogledu meteoroloških uslova za bezbedan let helikoptera, ministar je u emisiji TV Pink na snimku u 6:30 izjavio sledeće: „Naravno, meteo uslovi, po onome što ja imam informacije, su u tom trenutku bili apsolutno povoljni.“

Nasuprot tome, komisijski izveštaji pokazuju ne samo da meteo uslovi nisu bili apsolutno povoljni u trenutku otpočinjanja operacije, već da oni nisu zadovoljavali ni minimum za bezbedan let – vidi prvi izveštaj, str. 10: „Meteorološki uslovi … u vreme angažovanja TiS i predviđeno vreme sletanja bili su ispod meteorološkog minimuma za oblačnost, a u 22:30 časova ispod meteorološkog minimuma i za vidljivost“. Štaviše, komisija je objasnila (na str. 5) kako ne postoje normativni dokumenti kojima je propisana mogućnost izvršavanja zadataka pri vrednostima manjim od minimuma. Spasilačku misiju je neko uprkos tome odobrio.

Konačno, u pogledu aerodroma Nikola Tesla kao mesta određenog za sletanje helikoptera umesto raspoloživih alternativa, ministar je u emisiji TV Pink prvo izjavio kako su piloti „izabrali najsigurniji aerodrom u tom trenutku“ (8:05 na snimku), da bi potom rekao da je sletanje na aerodrom Nikola Tesla bilo „izbor kontrole leta i pilota samog“ (11:00 na snimku), da je pilot mogao da sleti na druga mesta da je to želeo, ali da je tri puta pokušao da sleti na aerodrom Nikola Tesla, mada je imao alternative (11:30 na snimku). Na kraju, da ne bude nedoumice, ministar za pilote ponovo kaže: „izbor su imali“ (11:55 na snimku).

Drugi izveštaj komisije, na str. 2-3, pruža bitno drugačiju sliku:

„Vođa posade javlja AKL Lađevci da je poleteo i nastavlja let prema VMA na 1800m po QNH pritisku. Po instrukciji AKL Lađevci posada prelazi na rad sa Prilaznom Beograd. Nakon javljanja Prilaznoj Beograd posada dobija informaciju od kontrole da očekuju sletanje na a. „Nikola Tesla“, nakon čega posada saopštava da im je destinacija VMA. Dobija odgovor da je mesto sletanja aerodrom „Nikola Tesla“, ali posada i dalje insistira za sletanje na VMA i traži podatke o meteo situaciji. Nakon dobijanja informacija posada saopštava da će zbog vidljivosti imati problema da sleti na Banjički vis (VMA) i da bi išao na sletanje po ILS-u na aerodrom Batajnica, nakon čega bi preleteo na Banjički vis. Kontrola mu saopštava da nastavi prema Beogradu. Posada ponovo saopštava da nastavlja direktno prema Banjičkom visu i da će ukoliko bude imao uslove izvršiti vizuelno sletanje, a ako nema uslova da ide po ILS aerodroma Batajnica, a posle toga vizuelno na Banjički vis. Kontrolor leta posadi saopštava da je kompletan prihvat bebe organizovan na aerodromu „Nikola Tesla“. Posada potvrđuje i traži instrukciju za sletanje na aerodrom „Nikola Tesla“.“

Nikakav tu izbor piloti nisu imali – njima je naređeno da slete na aerodrom Nikola Tesla. Iz prvog izveštaja, str. 8-9, jasno je da odluku o sletanju na aerodrom nije doneo kontrolor leta po svom nahođenju, već: „U vreme leta vazduhoplova za Beograd, rukovodilac ODT RViPVO izvršio je procenu razvoja meteorološke situacije i uz konsultaciju sa bg Predragom Bandićem zaključeno je da se sletanje helikoptera izvrši na aerodrom Nikola Tesla umesto na heliodrom VMA“. Da li je general Bandić u tom pogledu bio i na vezi s ministrom, ne znamo. Ali znamo konačni zaključak drugog izveštaja komisije (str. 4): „Takođe, tokom čitavog procesa donošenja odluke i izvršenja leta svi učesnici u procesu realizacije zadatka izloženi su pritisku i očekivanjima hitnosti medicinskog zbrinjavanja deteta, što se posebno odrazilo na odabir konačne destinacije sletanja.“ (kurziv moj).

Ukratko, komisijski izveštaji protivreče izjavama ministra Gašiča povodom nesreće u najmanje tri aspekta: (1) poštovanja propisanih procedura; (2) donošenja odluke o sprovođenju akcije spasavanja uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima; (3) donošenja odluke o sletanju na aerodrom Nikola Tesla, koju sasvim sigurno nisu doneli piloti. Postoje samo par mogućih objašnjenja za ove protivrečnosti: ili je ministar Gašić svesno obmanuo javnost da bi sakrio sopstvenu odgovornost za tragediju, ili su samog ministra svesno i sistematski u zabludu doveli njegovi potčinjeni, ili je ministar toliko nesposoban da ne zna šta govori. U svakom slučaju njegovo ponašanje je takvo da bi u svakoj normalnoj zemlji ministar ostavku već ponudio, ili bi ona od njega bila zatražena. Ali Srbija, naravno, odavno nije normalna zemlja.

Peščanik.net, 04.04.2015.

HELIKOPTER