Dizajn Peščanik
Dizajn Peščanik

Otkako je srušena, Savamala postaje sve veća. I perasta u pravu noćnu moru premijera/mandatara Aleksandra Vučića. Prema kojoj je čak i Beograd na vodi, sa sve onom blizu 200 metara visokom kulom prava sitnica. Vidi se to po Vučićevim reakcijama, u kojima je sve više nervoze, žuči, netrpeljivosti pa i neprikrivene mržnje prema svakome ko to pitanje postavi.

Bez bilo kakvog suvislog odgovora – jer bi ga svaki samo još dublje potkopao – gotovo da bi se reklo u očajanju, Vučić je rušenje kuća u Hercegovačkoj uporedio sa hapšenjem Miloševića u Tolstojevoj. Odgovarajući, naime, pre neki dan na pitanje da li će biti rešen slučaj Savamala, Vučić je rekao da ima „još težih nerešenih slučajeva“, pomenuvši pritom i hapšenje bivšeg predsednika Srbije 2001. godine. „Ko je naredio da se preskače ograda i hapsi Milošević? To je strašan zločin“, rekao je između ostalog sveže re-izabrani predsednik Srpske napredne stranke.

O pokušajima da se prevrednuje istorijska uloga Zorana Đinđića već smo pisali – to nije ništa novo, traje poodavno i samo je u poslednje vreme, pre svega kroz (para)državne medije, pojačano – pa se u to ovom prilikom nećemo upuštati. Ipak, da ne ostane nezabeleženo, poslednji takav primer predstavlja Legijin intervju u SNS-u bliskom nedeljniku Ekspres. S obzirom na taj „sticaj okolnosti“, može se, međutim, postaviti jedno drugo pitanje. Da li, naime, ovaj najnoviji Vučićev istup znači da on odustaje od pokušaja da se predstavi kao neka vrsta nastavljača Đinđićeve modernizatorske politike te da se, sa druge strane, približava Đinđićevim (političkim) neprijateljima tražeći među njima nove saveznike (za neku novu politiku)? To će se tek videti. Navedeno poređenje ima i jednu konkretniju dimenziju. Ako je reč o zbivanjima u vili Mir, ljudi sa fantomkama, ko god bili i kako god se zvali, radili su po naređenju Vlade Srbije i u tom smislu bili su službena lica. Oko te ključne stvari ne može biti nikakvih nedoumica, nepoznanica i tajni. Da li pomenutom komparacijom, dakle, Vučić hoće da kaže da su ljudi sa fantomkama koji su rušili Savamalu radili u skladu sa ovlašćenjima Vlade Srbije? Ili nekog drugog državnog organa, svejedno. I da je sad još samo ostalo da se saopšte njihova imena. Vučićevo stavljanje znaka jednakosti između dva navedena događaja, na takav zaključak nedvosmisleno upućuje.

Peščanik.net, 30.05.2016.

Srodni linkovi:

Vesna Pešić – Spomenikom na Savamalu

Branislav Dimitrijević – Protest*

Rodoljub Šabić – Sve veća obaveza

Nadežda Milenković – Fantom u opereti i premijerova tetka

Vesna Pešić – Dosoljavanje

Dejan Ilić – Čekaju nas zlatni idioti

Vesna Rakić-Vodinelić – Bauk kruži Sava-malom, bauk laži

BEOGRAD NA VODI

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Author: Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.