Decibeli po glavi stanovnika

Za šest godina ova vlast nam je priredila jedva dve nedelje predizborne tišine. I više od dve hiljade dana neprekidne predizborne larme.

Toliko je ogrezla u galami da je ovoj vlasti svaka tišina zaglušujuća. Naročito predizborna zbog čega je valjda i morala da, usred izborne ćutnje, uputi protestno pismo RTS-u što je utišavao mikrofon njihovog predstavnika (”za čak dva decibela”) kad je pokušavao da neprekidnim nadvikivanjem onemogući gledaocima da čuju i druge sagovornike.

Zato i ne treba da čudi što je i cela ova bitka za Beograd (a u slučaju ove vlasti svaki izbori su i doslovno – bitka) bila – ‘vatanje na galamu.

Vlast je najavila da će kampanju voditi radno, skromno, maltene u krugu porodice, a vodila ju je neskromno i (fizičkim prisustvom) u krugu naših porodica.

Započelo je obećanjem da u kampanji neće biti fotografija kandidata za odbornike – završilo se fotografijom predsednika države čak i na paštetama i mesnim narescima koji su deljeni pristalicama. Počelo je i obećanjem da će u kampanji samo prikazati rezultate svog rada, a završilo se vožnjom nepostojećim metroom kojeg je za te potrebe glumio oslikani autobus, koji je pošao iz oslikanog šatora. Obećala je vlast i da će samo opozicija voditi prljavu kampanju, a jedino je ona emitovala spotove u kojima imenom i prezimenom olajava opozicione kandidate.

Jedino nisu pogazili reč koju je dao predsednik države – da se beogradski izbori ne smeju prepustiti slučaju. Slučaju koji bi se u nekoj drugoj državi i po nekoj drugoj vlasti zvao: slobodna volja birača.

Pa smo tako imali prevremeno izvlačenje dobitnika nagradne igre sa fiskalnim računima i prevremeno svečano otvaranje hotela koji će tek početi da radi i koji će se tek pridružiti Hilton grupi. Policajci su dobili plate deset dana ranije, a nezaposleni Beograđani iznenadnu jednokratnu pomoć koju je doniralo ministarstvo za rad. Penzioneri su imali svoj sajam, bolešljivi besplatne preglede (besplatne i za lekare?), roditelji lažnu najavu da će refundirati PDV za bebi opremu. Uz i dalje šljašteću novogodišnju rasvetu samo je falilo da i fontana na Slaviji peva i prska kao što su nas ubeđivali da hoće (”jer ima zimske grejače”) pa da cirkus demokratije bude potpun.

A za slučaj da bi neko možda ipak mogao i da ostane imun na sve varošarije koje su prikazane u kampanji, vredni aktivisti vladajuće stranke su do poslednjeg minuta pozivali, prozivali, evidentirali, vodili, sprovodili, podvodili glasače.

A kad je pobeda na beogradskim (gde živi skoro trećina glasača), ali i ostalim lokalnim izborima najzad i zvanično proglašena vlast je, umesto da likuje, svoje vreme u medijima velikodušno ”ustupila” malobrojnoj opoziciji koja je uspela da uđe u gradski parlament. I osula paljbu po njoj. Jer je predizborna kampanja vlasti dovoljno trpela u ova dva dana predizborne tišine pa sad mora da se nastavi još glasnije.

Peščanik.net, 05.03.2018.

Srodni linkovi:

Vladimir Gligorov – Konkurencija i izbori

Rastislav Dinić – Nadom protiv optimizma

Mijat Lakićević: Neka visi – narod

Vesna Pešić – Još jednom o beogradskim izborima

Saša Ilić – Baviti se politikom u Srbiji

Dejan Ilić – Želja za neznanjem

Borjan Gjuzelov – Pismo Beogradu: Kako je pao Gruevski

Rastislav Dinić – Kraj politike?

Mijat Lakićević – Izborne po(r)uke

Ljubodrag Stojadinović – Ćorava kutija

Slobodan Tomić: Fool me once – shame on you. Fool me twice – shame on me

Dejan Ilić – Zaklali smo vola

Zlatko Minić – Da li se ne čujemo?